Смрт Шадибеговића
Косци косе Шадибеговића
На ливади насред Перовића:
Триста косац', триста везиоца
И тридесет младих водоноша.
На сваком је зелена долама, 5
На курвићу Шадибеговићу
На њему је везена долама
Од црвене млетачке кадифе,
Под доламом од саја чакшире,
Низ џепове исплетене гује 10
Под кољеним' саставиле главе;
На долами фермен од кадифе,
На фермену токе од три оке,
На глави му калпак и челенка —
Четири се на чекрк окрећу. 15
Ја курвића Шадибеговића,
Е љепши је од сваке дјевојке!
Све му руча, велико и мало,
Све му руча и старо и младо,
Сем не руча Шадибеговићу: 20
Сека брату ручак донијела;
Ја курвића Шадибеговића,
Кад угледа своју милу секу,
Тад се беже аси учинио,
Па повика из грла бијела: 25
»Л’јепа ти си, моја секо драга,
Љуби брата, док ми љуба дође!«
То је сестри врло мучно било,
Па је брату бед дову чинила:
»Хеј, небрате Шадибеговићу, 30
Вријеме те у чело згодило!«.
Отале се кући повратила.
Када дође својој старој мајци,
Све јој каза што је и како је.
»Шади беже, до сутрашњег дана 35
Мртва тебе окренула мајка!«.
Ведро бјеше, па се наоблачи,
Из облака три грома пукоше:
Један уби Шади бега млађа,
Други уби дора од мејдана, 40
Трећи уби сивога сокола.
Чудило се и старо и младо;
Мили боже чуда големога!
Гдје погибе млади Шади беже —
Ни од пушке ни од бритке ћорде, 45
Већ од бога и од муње љуте!
