Смрт Смаил-аге Ченгића/5
| ◄ IV: Харач | V: Коб | ► |
Ловћен гора под небо се диже,
Надомак му једно поље шири.
У пољу је станак пустињаков,
А у станку једна изба мала.
У тој изби чудно чудо кажу:
Бијесно Туре гдје се крсту клања.
Стоји Туре одјевено лијепо
И под чалмом и под бритком сабљом,
И под пушком и под љутијем ножем:
Страх те хвата, посјећ ће те бијесно.
Ал се не бој, побратиме драги:
Кротко Туре, посјећи те неће;
Смјерно Туре, уплашит га ласно.
Удри само о земљицу ногом,
Тер ти смјерно обје скршта руке,
Руке скршта а пригиба главу,
А пак десну пред образе диже,
И најпослије врху чела виси.
Пак приступи, тер ми гатај, побре,
Чија 'е ово поносита чалма? -
„То је чалма аге Ченгијића,
Ал се тужно око главе вије.”
Чија 'е ово, побратиме, глава? -
„То је глава аге Ченгијића,
Али из ње тамне очи вире.”
Чија 'е ово окована сабља? -
„То је сабља аге Ченгијића,
Ал жалосно уз бедрицу виси.”
Чије 'е ово злаћено оружје? -
„То 'е оружје аге Ченгијића,
Али мирно о појасу хрђа.”
Чије 'е ово златно одијело? -
„То 'е одијело аге Ченгијића,
Ал од сунца не одсијева, јадно!”
|