Смрт Смаил-аге Ченгијћа. Истинити догађај

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

I. Истинити догађај
     Ченгијћи су између првијех племића или оџаковића закона Турскога у Херцеговини и у Босни. По нашијем народнијем пјесмама од њих је било алај-бега и паша. Пјева се да су имали дворе на Загорју, али је Смаил-ага сједио у Гацку у селу Липнику, гдје му и сад сједе синови.
     За овога Смаил-агу Ченгијћа мпслило се и говорило да је између ирвијех јунака у Турскоме царству. Ја ћу овдје најприје приповједити истинити догађај, како је он погинуо, пак ћемо онда видјети како је народ то у пјесму обукао.
     У нас су до сад позната два Грахова: једно између Црне горе и Турске Херцеговине , а друго у Љеванском кадилук) близу Далмације. Ово прво Грахово било је отприје сасвијем ни Турско ни Црногорско а помало и Турско и Црногорско: Граховљани су ималп својега војводу с којијем су сами себи судили, везиру Херцеговачкоме плаћали су по пешто у име царскога данка а тако исто и Турцима Корјенићкијем у име ака од земаља, а Црногорци су могли међу њих долазити кад је коме воља, и Турци их ондје нијесу смјели гонити. Кад настане у Црној гори владика Петар II., Граховљанп се под својијем војводом Јаковом Даковићем Вујачићем мало по мало одметну сасвијем од Турака и престану им игпта давати, и стану; јавно четовати по Турској као и остали Црпогорци. За то године 1836. Херцеговачки везир Али-паша Ризванбеговпћ (који се по граду Стоцу, одакле је био родом, звао и Сточевић) подигне на Грахово војску од све Херцеговине. Кад се у Црној горн чује да су Турци ударили на Грахово, млада момчад, особито с Његуша, желећи да се покажу против Турака јунацп као што су слушали да се приповиједа за њихове старе, одмах спопадну оружје па не чекајући велике војске потрче пред Турке на Грахово. Међу овом момчади био је рођени брат владичин Јоко, који се по надимку звао Пијо, н владичин синовац а потоњега кнеза Данила и садашњега главнога Црногорскога војводе Мирка рођени брат Стефан и још једно момче од Петровића којему сад не знам имена. Момчади ове свега, које што је пошло с Његуша које што је путем пристало, било је око три стотине. Кад они дођу на Грахово, Турци се учине као да бјеже и тако их умаме међу се, и Смаил-ага Ченгијћ опколи пх и многе побије и главе им изосијеца, међу којима су била и сва три поменута Петровића. Граховљани потом не могући се од Турске силе одбранити, прије него приспије већа војска Црногорска, предаду се са својијем војводом Јаковом Турцима, и Турци вратнвши се натраг војводу са још неколико знатнијих главара одведу у Мостар и баце у тамннцу, а пошто ондје дуго потамнују, пусти их паша на откупе и на обећање, да се впше не ће одметатн од Турака.
     Црногорцима, а особпто владици, остане на срцу ведика далост што им Турци ову момчад побише, а исто тако п велнка брига како ће их осветити. За то владика којекако наговори Дробњачке и ускочке главаре да убију Сманл-агу, кад гдје нзпђе у Дробњаке да купи хараче, п они му се обреку да ће то учннити, како првп пут пзиђе међу њих. Међу овпјем Дробњачкијем главарпма најзнатнпјп су бпли Новпца Церовић из села Тушимње, које је на крај Дробњака готово до ]\Горачке границе, и којега су оца, попа Мнлутпна, Турцн одмамплп на вјеру у Пљевља па га ондје посјеклн : п војвода Шујо Караџпћ из Петнпце, којега је оца, војводу Стојана, године 1809., пошто се Кара-Ђорђпје вратио са Сјенице, Сулезган-паша Скопљак домамио иа вјеру и посјекао, што је онда бпо подпгао Дробњаке и остале Херцеговце до Лпма те се саставпла Црна гора са Србијом.
     Сулеман-паша посјекавшп војводу Стојана Караџпћа остави по обичају његова спна Шуја, да буде војвода у Дробњацима; алп се Шујо с Турцгош нпкако нпјо могао слагатп него је два пута бјежао у Србпју: једном за времена Кара-Ђорђијева, а једном за времепа кнеза Милоша : п вратпвши се опет натраг једпако се с Турцпма бпо и гдје је год могао убијао пх и главе пм сјекао, а Турцпма нпкако впје одлазпо. А Новица Церовпћ и други знатнији главарп Дробњачкп највише су пријатељовали с Црногорцпма п ускоцпма а од Турака зазиралп. Тако Сзгапл-ага не пмајућп за себе ипкаквога главнога старјешине у Дробњацпма, поставп као обор-кнезом некаквога Ђока Маловпћа са села Дужп, које је по свој прилици на другоме крају Дробњака к Турцима, као што је Тушимња онамо к Морачп. Само се по себп може мислитп да су онп главари Дробњачки Ђока Маловпћа назпвали Турском удворицом , као и он њих пред Смаил-агом што је називао одметницпма.
     Дробњаци су између најзнатнијих и најхрабријих Херцеговачкпјех племена, п као сусједи Црногорски носилп су оружје као и Турци и Црногорци, и често су Турке убијали и главе им сјекли и носили својпјем кућама пе плаћајући никакве крвнине него само чувајућп со од освзте; а у довпја врем^на населило се у опај крај одј Мораче много ускока, којп се у Морачи нијесу могли смјеститп, гдје су поградплн на сохама п.ш на дирецима чардаке, у којпма су зими сједплп са женама и дјецом а љети ишли те четовали по свој Тур1'Кој Херцеговини. Кад би Смаил-ага дошао с војском у Дробњаке да к} пи хараче, они би са женама и с дјецом п са стоком побјегли у Т^Горачу, па кад би Смаил-ага отпшао пз Дробљака , опп би се опет вратили у своје чардаке : а једном у иајновпје вријеле не хтједну бјежати у Морачу него покуне иа пушку ио двије цванцике па их по неколика старца пошаљу Смапл-аги, и он примивши те новце остави пх на миру.
     По овоме што ја сад рекох за Дробљаке п за ускоке, може се ласпо помислитп, да Смаил-ага с малом нратњом није смио излазити у Дробљаке. Тако п године 1840. (у јесен) кад намислп онамо ићи, скупи из различнијех мјеста око 400 коњика све по пзбор јунака бо.Ђег од бољега, п дошавшп с овом вој- ском у Дробњаке намјести се у Дужима код свога приврженика Ђока Маловпћа ; алп онп који су му о главп радили, пзмаме га оданде даље на Млетичак.
     Које Дробњака које ускока и Морачана било се скупило више од 400 што ће нањ ударити. Оволпко људи нпјесу се могли скупити сасвијем тајно, него су начули за то п гдјекоји Турци. У очи самога оног дана, кад ће у јутру Србп ударпти на Турке, дође Смаил-аги пред вече некакав ноп (у пјесми стоји попадија, али сам ја чуо за попа) и каже му да ће оиу ноћ ударити ускоци нањ, него одмах да бјежи оданде. Смаил-ага се на те попове ријечи врло расрди, мислећи и говорећн да Дробњаци хоће да га поплаше, да више не смије долазптн међу њих да купи хараче, па попа не само сиктернпЈе него никне на момке те га још и избију. Иза тога мало доцнпје дође му некакав Турчин Никшићанин те му каже онако као п поп, али он и њега сиктерише, па онда стане говорпти| Турскијем главарима који су се код њега десили а особито Ахмету Бауку из Никшића, који је био мали човечуљак али велики јунак, и имао је меого челенака јпто је добио за главе Црногорске: „Какп ускоди I Каки власн л говна I Вала и била док узјашем мојега брњаша а потегнем саб.БУ, ја ћу сам ударити на бОО ускока; а тп, Бауче, на колико ћеш?" — „Вала ја ћу на ЗоО." — „Е Турске мп вјере не ће пх више ни ударити од 800."
     У јутру у саму зору ударе Србп на Турке, и Смаил-ага како чује пЈ-цњаву од пушака, одмах под чадором скочи на ноге, па прппасујтћп оружје повпче : ,.Брњаша мп дајте." А кад му јаве да је брњаш већ у ускочкијем рукама, он усједне на другога коња п впдећи Ахмета Баука гдје стоји на коњу повпче му: „Станп, Бауче I не бјежп, кзфво ! Зваш шта смо спноћ говорплп," па онда са сабљом у руцп ударп онамо на ватру, а.ш кад впдп да одонуд сппа зрнев.Ђе пз пушака као киша. повратп се натраг па опет повпче на Баука: ..Не бој се, Бауче I нема овдје војске него је само чета, сад ће то узмаћп," па онда полетп на ватру, алп кад се онамо прпкучи, погоди га једно зрно п оба.ш с коња на зелљу. Кад Баук то видп, он повпче: „За Турску вјеру ! шта то би!" Па обрне коња п побјегне.
     Кад Србп впде да су убилн Смап.1-агу и г.гаву му осјек.ш, онп за остале Турке толпко нијесу ни марп.ш него се забаве око пљачке, те тако побјегне внше од половпне Турака. Потом главарп Дробњачкп п ускочкп одведу Смаил-агпна брњаша и однесу му главу п оружје на Цетпње.

II Сад ево пјесама:



Смрт Смаил-аге Ченгијћа. Истинити догађај

0001 Пише књигу Ђоко Маловићу
0002 Од Дробњака, од племена јака,
0003 Те је шаље Гацку широкоме
0004 А Липнику селу маленоме,
0005 А на руке Ченгијћ-Смаил-Аги:
0006 „Смаил-Ага, драги господаре!
0007 „Ал’ не чујеш, ал’ не хајеш за ме?
0008 „Сва се твоја одметнула раја
0009 „Од твојега зенђила Дробњака,
0010 „Одметнуше три бана Дробњачка;
0011 „Ја да ти их по имену кажем:
0012 „Од Тушине Церовић Новица,
0013 „Од Малинска Дамјановић Мирко,
0014 „Од Петнице Караџићу Шујо;
0015 „Све призивљу Кршикапу старог,
0016 „Кој’ је к нама ускочио давно
0017 „Од нашега кршна Колашина,
0018 „Па он себи одмеће Брђане.
0019 „Јесу ишла три Дробњачка бана,
0020 „Јесу ишла на врело Цетињу
0021 „У владике, Црногорског краља,
0022 „И владици тебе опањкали,
0023 „Господару давом учинили:
0024 „ „О владико, драги господаре!
0025 „ „Већ зулума трпљет’ не можемо
0026 „ „Од Турчина Ченгијћ-Смаил-аге:
0027 „ „Поћера нам овце и јагањце,
0028 „ „И волове наше ранитеље,
0029 „ „И малене краве и теоце,
0030 „ „И одведе коње под седлима,
0031 „ „Под седлима и под самарима,
0032 „ „И покупи гроше и хараче;
0033 „ „И тај бисмо зулум опростили,
0034 „ „Ваља предат’ цареву мирију;
0035 „ „Не можемо зулум опростити,
0036 „ „Кад нам ага Смаил-ага пође,
0037 „ „Ага пође, бег Рустан-бег дође,
0038 „ „Он не купи гроша ни харача,
0039 „ „Веће купи Татарске дахије,
0040 „ „Невјернике и безобразнике,
0041 „ „Који нема ни вјере ни душе,
0042 „ „На крст пљују, Бога не вјерују;
0043 „ „Па их води нашему Дробњаку
0044 „ „Те нам љуби лијепе ђевојке,
0045 „ „Наше драге сестре и родице,
0046 „ „И невјесте скоро доведене.
0047 „ „О владико, мили господаре,
0048 „ „Дај ти нама војске неколико,
0049 „ „Кад нам ага Смаил-ага дође
0050 „ „У Дробњаке да купи хараче,
0051 „ „Да ми аги главу изгубимо,
0052 „ „Донесемо тебе на Цетиње.” ”
0053 „ А вели им Цетињски владика:
0054 „ „Ја Бога ми, три Дробњачка бана,
0055 „ „Не смијем ви ни ја дати војске
0056 „ „Од мојега краља Николаја,
0057 „ „Да ме не би резил учинио;
0058 „ „Већ чујете, три Дробњачка бана!
0059 „ „Море ли се добар јунак наћи
0060 „ „У вашему зенђилу Дробњаку,
0061 „ „Кој’ би аги главу изгубио
0062 „ „И донио мене на Цетиње;
0063 „ „Ја бих њега добро даровао,
0064 „ „На Цетињу дворе саградио,
0065 „ „А дао му рану из беглука
0066 „ „Да је њему доста до вијека.” ”
0067 „Кад то чула три Дробњачка бана,
0068 „Па одоше у бијелу цркву
0069 „До ковчега више Петра светог,
0070 „Светог Петра ковчег целиваше,
0071 „И над њиме они се заклињу:
0072 „Док им ага дође у Дробњаке,
0073 „Да ће аги главу изгубити
0074 „Јали све три своје изгубити.
0075 „Ја кад чуо Цетињски владика,
0076 „Ту војводе обдарио даром:
0077 „Ту Новици даде капетанство;
0078 „Кара-Шују потврди војводство,
0079 „Да ј’ војвода у Дробњаку своме,
0080 „Ка’ што су му и стари бивали;
0081 „Мирку даде двије пушке мале,
0082 „Обје су му у срму залите,
0083 „А у златну пјену умочене. —
0084 „Вратише се три Дробњачка бана
0085 „У Тушину на бијелу кулу,
0086 „Те ту пију жуту амберију;
0087 „Свакоме се јаду домишљају,
0088 „Смаил-ага, и моме и твоме,
0089 „Како ће нам главе изгубити.
0090 „Веће чујеш, драги побратиме!
0091 „Ти покупи војске неколико
0092 „По твојему Гацку широкоме;
0093 „(Немој водит’ калабалук војске,
0094 „Да се не би раја уплашила),
0095 „Поведи је у Дробњаке равне,
0096 „А на Дужи мојој кули билој,
0097 „Не бисмо ли како преварили,
0098 „Преварили три Дробњачка бана,
0099 „Да им русе погубимо главе;
0100 „Чинили би по нашем Дробњаку,
0101 „Чинили би што је нама драго;
0102 „А малу би ђецу остављали,
0103 „Штоно би нам права била раја,
0104 „И Турчина славно послушали.”
0105 Када књига Гацку допанула,
0106 Кад је види ага Смаил-ага,
0107 Па је ага књигу приватио,
0108 И на књизи печат разломио;
0109 Књигу учи, а врло се мучи,
0110 Јер му књига није мила била;
0111 Па је књигу на шилте турио,
0112 На свилен се јастук наслонио,
0113 А госпоцки чибук запалио,
0114 Пак у себи мало промислио,
0115 Што ће радит’ од живота свога;
0116 Све мислио, на једно смислио,
0117 Па од земље на ноге скочио,
0118 Те довати дивит и хартију
0119 И калема чим се књиге пишу,
0120 Па је ситну књигу накитио,
0121 Те је шаље камену Мостару,
0122 Али-паши Ризванбеговићу:
0123 „Али-пашо драги господаре!
0124 „Ал’ не чујеш, ал’ не хајеш за ме:
0125 „Сва се моја одметнула раја
0126 „Од мојега зенђила Дробњака,
0127 „Одметнуше три Дробњачка бана,
0128 „Да их тебе по имену кажем:
0129 „Од Тушине Церовић Новица,
0130 „Од Малинска Дамјановић Мирко,
0131 „Од Петнице Караџићу Шујо;
0132 „И призивљу Кршикашу старог,
0133 „Који им је ускочио давно
0134 „Од нашега кршна Колашина,
0135 „Па он себе одмеће Брђане;
0136 „Но ми пошљи Миралаја сина
0137 „И још с њиме стотину коњика,
0138 „Ма избирај коња и јунака,
0139 „Кој’ о коњу и о сабљи ради,
0140 „Нека иде Гацку широкоме.” —
0141 Па је другу књигу накитио,
0142 Те је шаље у Никшиће равне
0143 А на руке побратиму своме,
0144 Побратиму Ахмету Бауку:
0145 „Побратиме Ахмете Бауче!
0146 „Ал’ не чујеш, ал’ не хајеш за ме,
0147 „Ђе се мене одметнула раја
0148 „Од мојега зенђила Дробњака,
0149 „Одметнуше три Дробњачка бана,
0150 „Ја да ти их по имену кажем:
0151 „Од Тушине Церовић Новица,
0152 „Од Малинска Дамјановић Мирко,
0153 „Од Петнице Караџићу Шујо;
0154 „Све призивљу Кршикапу старог,
0155 „Који им је давно ускочио
0156 „Од нашега кршна Колашина,
0157 „Па све себи одмеће Брђане.
0158 „Ну Ахмете Турска буљубашо!
0159 „Ти покупи стотину Турака
0160 „По својему граду Никшићкоме,
0161 „Све бољега злицу и крвавца,
0162 „Води Турке у племе Дробњаке,
0163 „Да купимо цареву мирију
0164 „И да нашу тефтишемо рају;
0165 „Но Ахмете, мој сиви соколе!
0166 „Ти притисни села сваколика
0167 „Од Крнова до Млетичка равна,
0168 „Па ти хајде у широке Дужи
0169 „Билој кули Ђока Маловића,
0170 „Ту Ахмете да се састанемо.”
0171 Па је трећу књигу накитио,
0172 Те је шаље кршну Колашину,
0173 А на руке Мушовић-Мујаги:
0174 „О Турчине, Мушовић-Мујага!
0175 „Ал’ не чујеш, ал’ хабера немаш,
0176 „Сва се моја одметнула раја
0177 „Од зенђила мојега Дробњака,
0178 „Одметнуше три бана Дробњачка,
0179 „А да ти их по имену кажем:
0180 „Од Тушине Церовић Новица,
0181 „Од Малинска Дамјановић Мирко,
0182 „Од Петнице Караџићу Шујо;
0183 „Све призивљу Кршикапу старог,
0184 „Кој’ је њима давно ускочио
0185 „Од твојега кршна Колашина,
0186 „Па он себе одмеће Брђане;
0187 „Веће побро, Мушовић-Мујага!
0188 „Та покупи војске неколико
0189 „Па је води на села Шаранска,
0190 „Те притисни сва села Шаранска,
0191 „А сва села до Добријех села.”
0192 Дође књига камену Мостару,
0193 Кад је виђе Али-паша стари,
0194 Он покупи стотину коњика
0195 По Мостару и около града,
0196 И пред њима Миралаја сина,
0197 Отолен се војска подигнула,
0198 И Буну ти воду прегазила,
0199 И у Столац на конак панула.
0200 Ту ти Турци попеше чадоре,
0201 А у јутру рано поранише,
0202 Па одоше пољу Невесињу,
0203 Ђе ти ага на конак пануо
0204 Под оџаком бега Љубовића.
0205 Ту ти ага чадор разапео,
0206 А у јутру рано поранио,
0207 Па ти оде Гацку широкоме.
0208 Дође ага Гацку широкоме
0209 Под малено село Лазарића,
0210 Ђе имаду врела три, четири;
0211 Ту је ага табор учинио,
0212 И бијели чадор разапео. —
0213 Дође књига у Никшиће равне,
0214 Кад је виђе Ахмете Бауче,
0215 И он ти је војску покупио
0216 По Никшићу и около града;
0217 Доста Турчин војске покупио,
0218 Сакупио војске три стотине,
0219 Па он оде у Дробњаке равне,
0220 И притисну села сваколика
0221 Од Крнова до Млетичка равна.
0222 Дође књига кршну Колашину,
0223 Кад је виђе Мушовић Мујага,
0224 А он стаде купити војнике:
0225 Доста Турчин војске покупио,
0226 На број војске четири стотине;
0227 Па он оде зенђилу Дробњаку
0228 Па притисну сва села Шаранска,
0229 А сва села до Добријех села. —
0230 А кад чуо ага Смаил-ага,
0231 Да је дош’о беже Миралај-бег,
0232 На млађе је срклет учинио,
0233 Натовари доста сеисана,
0234 Пра’, олова и друге заире,
0235 Која ће му бити од потребе,
0236 Ага виче Мартина сеиза,
0237 Изваде му ата брњастога,
0238 Пак му ага на ата усједе,
0239 Па окрену низ то Гацко равно,
0240 А за њиме Ефенди-кадија;
0241 Кад дођоше селу Лазарићу
0242 До чадора млада Миралаја,
0243 С ата скочи, под чадор ускочи.
0244 Дочека га бего Миралај-бег;
0245 Госпоски му чибук запалио,
0246 А мрку му каву наточио;
0247 Када попи каву из вилџана,
0248 Миралају ријеч бесједио:
0249 „Миралај-бег, драги господаре!
0250 „Ја отидох јахат’ у Дробњаке,
0251 „Хоћу купит’ гроше и хараче,
0252 „Те би до шта до потребе било,
0253 „Те би на ме удрили Брђани,
0254 „Нека имам војске на искупу.”
0255 Па он скочи на ноге лагане,
0256 Те се с бегом љуби и опрости,
0257 Миралај му хаир дову дава:
0258 „Хаијде с Богом ага Смаил-ага!
0259 „Душмани ти под ногама били
0260 „Како ату чавли и поткови!
0261 „Ђе удрио, свуда задобио!”
0262 Па с’ отоле ага подигао
0263 А за њиме пет стотин’ Турака,
0264 Отидоше зенђилу Дробњаку.
0265 Ђе ти први конак учинио
0266 На Смријечну у Аћима кнеза,
0267 Ту ти Турци ноћцу преноћили,
0268 А у јутру рано поранили,
0269 И ту тежак зулум поградили.
0270 Други конак ага учинио
0271 У бијелу Пивском манастиру,
0272 И ту већи зулум учинио,
0273 Добри су га калуђери клели;
0274 Па с’ отоле ага подигао
0275 У малено село Рудинице,
0276 И ту трећи конак учинио
0277 У некаква Алексића кнеза,
0278 И ту већи зулум учинио,
0279 Љубио му љубу на срамоту.
0280 Па с’ отоле ага подигао,
0281 И он дође у племе Дробњаке
0282 А на Дужи кули Маловића,
0283 И ту нађе Ахмета Баука;
0284 Ага паде на росну ливаду,
0285 На ливади чадор разапео,
0286 Ту је једну ноћцу преноћио,
0287 И у јутру рано поранио.
0288 И он оде на бијелу кулу,
0289 Баш на кулу Маловића Ђока.
0290 То зачула три бана Дробњачка
0291 У Тушину на бијелој кули,
0292 Па бесједи капетан Новица:
0293 „Чујете ли моја браћо драга!
0294 „Ево дође ага Смаил-ага
0295 „У Дробњака да купи хараче,
0296 „Сад што ћемо од живота свога?
0297 „Како ћемо агу преварити,
0298 „Да му русу главу изгубимо?”
0299 Ал’ Новица мудар и паметан
0300 Па госпоцки чибук запалио,
0301 А у себи мало промислио,
0302 Све мислио, пак се домислио,
0303 Кара Шују ријеч бесједио:
0304 „Кара Шујо, драги побратиме!
0305 „Ти ћеш узет’ десет дван’ест друга,
0306 „И узећеш твојега дората,
0307 „Па ћеш отић’ до на Дужи б’јеле
0308 „А до куле Маловића Ђока,
0309 „Ту ћеш наћи агу Смаил-агу,
0310 „Па ћеш се ти аги поклонити,
0311 „Пољубит’ му руку и кољено,
0312 „Хоће ти се ага зачудити,
0313 „А још више Маловићу Ђоко,
0314 „Што си дош’о, побратиме Шујо,
0315 „Кој’ Турчину никад дош’о ниси
0316 „Нити Турске пољубио руке,
0317 „Рећ’ ће теби ага Смаил-ага:
0318 „ „Ђе си Шујо, Дробњачка војводо,
0319 „ „А камо ти Мирко и Новица,
0320 „ „Кој’ сте скоро ишли на Цетиње
0321 „ „У владике, Црногорског краља,
0322 „ „И владици мене опањкали,
0323 „ „И њему ме давом учинили?” ”
0324 „А ти реци, драги побратиме!
0325 „ „Смаил-ага, драги господаре!
0326 „ „Ми нијесмо ишли на Цетиње
0327 „ „У владике, Црногорског краља,
0328 „ „Ено теби Мирка и Новице
0329 „ „У Тушину на бијелој кули;
0330 „ „Они пију жуту амберију,
0331 „ „И мене су теби опремили,
0332 „ „Да ти дигнем војску на Млетичак,
0333 „ „Ђе имаду врела три, четири,
0334 „ „Онђе ћемо конак доранити,
0335 „ „И покупит’ гроше и хараче,
0336 „ „Сву предати цареву мирију,
0337 „ „Све хараче, пару без кусура,
0338 „ „Тебе лаже Маловићу Ђоко,
0339 „ „Лаже Ђоко, да му пара дајеш,
0340 „ „Јера си га дават’ научио!” ”
0341 А кад чуо Караџићу Шујо,
0342 Па од земље на ноге скочио,
0343 И привати лака џефердана,
0344 Па отрча низ бијелу кулу,
0345 Доке спаде до коња дората,
0346 Па се дору баци на рамена;
0347 Собом узе десет, дван’ест друга,
0348 Па отиде на Дужи бијеле;
0349 Када дође Караџићу Шујо
0350 Ка бијелом агину чадору,
0351 Под чадором аге не бијаше,
0352 Но отиш’о на бијелу кулу,
0353 Кад изађе на бијелу кулу,
0354 Каде сједи ага Смаил-ага,
0355 И поред њег’ Маловићу Ђоко,
0356 Каву пију, чибук запалили:
0357 Још бесједи Маловићу Ђоко:
0358 „Смаил-ага, драги господаре,
0359 „Да можемо како преварити,
0360 „Три Дробњачка бана погубити,
0361 „Чинили би по нашем Дробњаку,
0362 „Чинили би што је нама драго.”
0363 Када Шујо врата отворио,
0364 О чивилук тури џефердана,
0365 Па ми к аги бјеше приступио,
0366 И смјерно се њему преклонио,
0367 Пољуби га у скут и у руку;
0368 Зачуди се ага Смаил-ага,
0369 А још више Маловићу Ђоко,
0370 Што је дош’о Караџићу Шујо,
0371 Кој’ Турчину никад дош’о није,
0372 А ни Турске руке пољубио,
0373 Вели њему ага Смаил-ага:
0374 „Ђе си Шујо, Дробњачка војводо?
0375 „А камо ти Мирко и Новица,
0376 „Кој’ сте скоро ишли на Цетиње
0377 „У владике, Црногорског краља,
0378 „И владици мене опањкали,
0379 „И њему ме давом учинили?”
0380 А бесједи Караџићу Шујо:
0381 „Смаил-ага, мили господаре!
0382 „Ми нијесмо ишли на Цетиње,
0383 „Лаже тебе Маловићу Ђоко,
0384 „Лаже Ђоко, да му блага дате,
0385 „Јера сте га дават’ научили;
0386 „Ено теби Мирка и Новице
0387 „У Тушину на бијелој кули,
0388 „И мене су к тебе опремили,
0389 „Да ти дижем војску на Млетичак,
0390 „На Млетичак код воде језера,
0391 „Онђе ћемо конак доранити,
0392 „Све покупит’ гроше и хараче,
0393 „И предати цареву мирију,
0394 „Све хараче, пару без кусура.”
0395 Ја кад чуо Ченгијћ Смаил-ага,
0396 Мисли Туре, што ће и како ће:
0397 Лаже Ђоко, ал’ не лаже Ђоко:
0398 „Таман лаже, вси му је*ли мајку!”
0399 Па од земље на ноге скочио,
0400 Па отиде низ бијелу кулу,
0401 А за њиме Караџићу Шујо,
0402 Докле дође бијелу чадору,
0403 На млађе је срклет учинио,
0404 Натовари млоге сеисане,
0405 Он посједе ата брњастога,
0406 А пред њиме Шујо на дорату;
0407 Па одоше на Млетичак равни,
0408 Изведоше војску на Млетичак,
0409 Ту је Шујо конак наредио,
0410 Наредио коње и вечеру.
0411 Ја кадно су вечерали Турци,
0412 Кад је доба по јацији било,
0413 Кара Шујо стражу поставио
0414 Пола влаха, а пола Турака,
0415 Да му не би пријевара била.
0416 Ја да видиш Караџића Шуја,
0417 Ђе уљезе аги под чадоре,
0418 Па је њему био бесједио:
0419 „Смаил-ага, драги господаре!
0420 „Дај ти мени у кесу дувана
0421 „И дружини по тесте вишека
0422 „Да ја идем гори Буковици,
0423 „Да ја чувам стражу од Брђана.”
0424 Ту се ага љуто преварио,
0425 Шују даде у кесу дувана
0426 И дружини по тесте вишека,
0427 Кад се Шујо горе добавио,
0428 Па заведе друштво у валугу;
0429 Па дружини ријеч бесједио:
0430 „О дружино, моја браћо драга!
0431 „Није л’мајка родила јунака,
0432 „Ја ли сестра браца одгојила
0433 „Брез бешике на десници руци,
0434 „Кој’ ће узет’ лака џефердара
0435 „Па потећи доље низ планину,
0436 „Докле сађе доље у Тушину
0437 „До бијеле Новичине куле,
0438 „Да да хабер Мирку и Новици,
0439 „Да с’ изашли на Млетичак Турци,
0440 „Да ми ноћас њима ударимо?”
0441 Ту се нађе једно момче младо,
0442 Па привати бистра џефердара,
0443 Па потече доље низ планину,
0444 Побратиме, од стине до стине,
0445 Како љељен од пуне године,
0446 Па ти спаде доље у Тушину
0447 До бијеле Новичине куле.
0448 Кад изиде на бијелу кулу,
0449 Каде сједи Мирко и Новица
0450 И још шњима осамдесет друга,
0451 Све јунаци од кршна Дробњака,
0452 Они пију жуту амберију,
0453 Још бесједи Церовић Новица:
0454 „О јунаци, моја браћо драга!
0455 „Што би, браћо, сада најволио?
0456 „Да ја могу добар хабер чути
0457 „Од мог брата, Караџића Шуја,
0458 „Да с’ изишли на Млетичак Турци,
0459 „Да ми ноћас Турцим’ ударимо.”
0460 Младо момче врата отворило,
0461 Па ти свијем добар вече виче,
0462 А они му здрављем приватише;
0463 Помакну се један до другога,
0464 И момчету мјесто начинише,
0465 Дадоше му чаше три, четири
0466 Ожђелдије и добродошлице.
0467 Кад се момче мало напојило
0468 И на себи ћеип уфатило,
0469 Онда њима по истини каже,
0470 Како их је Шујо поздравио,
0471 Да с’ изашли на Млетичак Турци.
0472 Ја кад чуо Церовић Новица,
0473 Па он скочи на ноге лагане,
0474 И привати бистра џефердана,
0475 И са њиме осамдесет друга;
0476 И около бјеше наредио,
0477 Да се скупе околни Брђани
0478 Код бијеле Госпођине цркве;
0479 Те се скупи друга три стотине,
0480 Добавише попа свештеника,
0481 Па лијепо друштво наредише,
0482 Причестише и исповиђеше
0483 И самртну причест узимаше;
0484 Још бејседи Церовић Новица:
0485 „Чујете ли, моја браћо драга!
0486 „Ко би ноћас изд’о на Млетичку,
0487 „Издало му љето и година,
0488 „Уз кољено сина не виђео!”
0489 Отолен се друштво подигнуло,
0490 Па одоше горје уз планину,
0491 Док нађоше Караџића Шуја,
0492 Па се шњиме за здравље питају.
0493 До поноћа ведро небо било,
0494 Од поноћа наоблачило се,
0495 Из облака тиха роса нађе,
0496 Тиха роса пробудила Турке,
0497 Турци живу ватру наложише.
0498 Већ пијевци тице запјеваше;
0499 Турци знаду, аги не казују,
0500 Да ће њима ударит’ Брђани:
0501 Кад ето ти танане влаиње,
0502 То бијаше млада попадија,
0503 Попадија попа Завишкога.
0504 Па уљезе аги под чадора,
0505 Па је њему бесједила била:
0506 „Смаил-ага драги господаре!
0507 „Ноћас ће ти ударит’ Брђани:
0508 „Него дижи војску са Млетичка
0509 „На Завишје мојој кули билој.”
0510 А вели јој Ченгијћ Смаил-ага:
0511 „Ид’ отоле млада попадијо!
0512 „Ја с’ не бојим влаха ни смокава;
0513 „Ја имадем побратима мога
0514 „По имену Ахмета Баука,
0515 „Кој’ с’ не боји влаха пет стотина,
0516 „А ја с’, „рече," не бојим толико,
0517 „Од хиљаде више удрит’ не ће.”
0518 Ту је тешко резил учинио,
0519 Па се млада натраг повратила,
0520 Кад се б’јеше мало одмакнула,
0521 Па је млада ријеч бесједила:
0522 „А да Бог да и свети Никола,
0523 „Да ти ноћас ударе Брђани,
0524 „Да ти русу посијеку главу!”
0525 Кад отиде млада попадија,
0526 Ал’ ето ти једнога Турчина
0527 Под бијела агина чадора,
0528 Мили Боже, који то бијаше?
0529 Од Никшића хоџа Мушовићу.
0530 Смаил-аги био бесједио:
0531 „Смаил-ага, драги господаре,
0532 „Ноћас ће нам ударит’ Брђани,
0533 „Веће дижи са Млетичка војску.”
0534 Ја бесједи ага Смаил-ага:
0535 „Ид’ отоле хоџа Мушовићу:
0536 „Ја с’ не бојим влаха ни смокава.
0537 „Ја с’ не бојим пет стотина влаха,
0538 „Амет Баук не боји с’ толико;
0539 „Од хиљаде више удрит’ не ће.”
0540 Ту га тешко резил учинио,
0541 Па отолен Турчин одлазио;
0542 Кад се бјеше даље одмакнуо,
0543 Па у себи био промислио:
0544 „Ја да Бог да и Муамед светац,
0545 „Да му ноћас ударе Брђани.”
0546 Веће прасну зора од истока,
0547 А пијевци тице запјеваше;
0548 Ја бесједи Мирко и Новица:
0549 „Побратиме Караџићу Шујо!
0550 „Већ нас мркла ноћца оставила,
0551 „А бијел нас данак застануо,
0552 „Да ми данас аги не удримо,
0553 „Веће каде друга ноћца дође,
0554 „Онда ћемо аги ударити.”
0555 Ја кад зачу Караџићу Шујо,
0556 Па је њима био бесједио:
0557 „Црн ви образ, Мирко и Новица!
0558 „Ја ћу јутрос аги ударити,
0559 „Ја ћу своју изгубити главу.”
0560 Па он узе десет, дван’ест друга,
0561 И покраде коње од чадора
0562 И агина ата брњастога,
0563 Па заведе коње у планину,
0564 Онда аги удрише Брђани,
0565 Намах пуче триста џефердана
0566 На агина бијела чадора,
0567 На куршумим’ чадор разнијеше.
0568 Под чадором ага Смаил-ага,
0569 Он лежаше, санак борављаше;
0570 Онда Турчин на ноге скочио,
0571 Па привати двије сребрњаче,
0572 Те је обје пушке истурио,
0573 Па их обје на траву бацио,
0574 А припаса сабљу оковану,
0575 Па завика Мартина сеиза:
0576 „Дај ми море ата брњастога.”
0577 А бесједи Мартине сеизе:
0578 „Ками ћу га теби доводити,
0579 „Кад су ти га украли Брђани.” —
0580 „Дај ми твога вранца маленога,
0581 „Дај ми вранца, пси му је*ли мајку!”
0582 Па се ага на вранчића баци.
0583 То казују и причају људи,
0584 Да доисто побјећи могаше,
0585 Ал’ не може Турчин од јунаштва;
0586 Па он натраг узврати вранчића,
0587 А потеже сабљу заковану,
0588 Да он влашке одсијеца главе.
0589 Угледа га једно момче младо, —
0590 Боже мили, који то бијаше?
0591 Од Малинска Дамјановић Мирко, —
0592 Па дочека агу Смаил-агу
0593 Из својега бистра џефердана,
0594 И агу је добро погодио
0595 У повије међу очи двије,
0596 Од добра га вранца оборио,
0597 Турчин паде, а Мирко допаде,
0598 Па он сомли ножа повадио,
0599 Те му русу посијече главу.
0600 Ту војводе главе посјекоше,
0601 Посјекоше глава осамдесет;
0602 Ту Новица посијече главу,
0603 Посијече Ефенди-кадију;
0604 Кара-Шујо старог Каримана,
0605 Каримана старог Ћустовића,
0606 За браду му износио главу.
0607 И с’ Турака одору скинуше,
0608 Што дружина носити могаше;
0609 Побјегоше на врело Цетиње,
0610 Дочека их Црногорски краље,
0611 Па војводе добро дариваше. —
0612 И војводе њега дароваше,
0613 Дадоше му главу Смаил-аге,
0614 И дадоше ата брњастога.



Извор[уреди]

Вук IV - Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд 1986-1988.