Смрт Сењанин-Стевана

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Смрт Сењанин-Стевана

0001 Да сједимо да се веселимо,
0002 И по томе да вам пјесму кажем,
0003 Од истине што је за дружине.
0004 Силан јунак испод Сења прође,
0005 Од Сења се заклонио штитом,
0006 А од сунца ждраловијем крилом,
0007 Да му сунце не опали лица.
0008 На јунаку одијело дивно:
0009 На плећа му од злата аздија,
0010 На главу му калпак и челенка,
0011 Све му пала пера низ рамена,
0012 Све у срми и у чисто злато;
0013 Под јунаком дорат од мејдана,
0014 У руке му седевли тамбура,
0015 Танко куца, љепше попијева,
0016 Припијева Иван-капетан:
0017 “Ђе си, Иво, брате од матере,
0018 “Ако чујеш гласа и аваза,
0019 “Оди, брате, да се састанемо,
0020 “Јербо смо се давно раставили,
0021 “Раставили мајци под појаса,
0022 “Жеља моја да се састанемо.”
0023 То се чуло Сењу бијеломе,
0024 Абер дође Иван-капетану.
0025 Кад то чуо Иван капетане,
0026 Скочи Иво на ноге лагане,
0027 Па отиде пријекијем путем
0028 Пред јунака на богаза тврда,
0029 Па открши јелову гранчицу,
0030 Поби грану насред друма пута.
0031 Мало стало, дуго не трајало,
0032 Док ето ти доброга јунака
0033 На дорату коњу од мејдана,
0034 У руке му седевли тамбура,
0035 Танко куца, љепше попијева,
0036 Припијева Иван-капетана!
0037 “Ђе си, Иво, брате од матере,
0038 “Ако ђегођ гласа чујеш мога,
0039 “Оди, брате, да се састанемо,
0040 “Давно смо се мајци раставили,
0041 “Раставили мајци под појасом.”
0042 А то Иван и слуша и гледа,
0043 Па опали пушку џевердара,
0044 Те погоди на коњу јунака;
0045 На прси му токе проломио,
0046 А на плеће пенџер отворио,
0047 Паде јунак у траву на главу,
0048 А припаде Иван капетане,
0049 Да јунаку посијече главу.
0050 Рањен јунак поче бесједити:
0051 “О Бога ти, незнана делијо,
0052 “Ти како се по имену вичеш,
0053 “Стан’ престани да сијечеш главу,
0054 “Док ми штогођ за Ивана кажеш,
0055 “Оно ми је братац од матере.
0056 “Ја сам чуо за Сење бијело
0057 “На крајини да је удаљено,
0058 “И у њему Иван-капетана,
0059 “Све ја идем, и за Сење питам,
0060 “Жеља моја брата сагледати,
0061 “Стара га је поздравила мајка.”
0062 Кад то чуо Иван капетане,
0063 Проли сузе низ бијело лице,
0064 Па потеже сребрне анџара,
0065 Ћаше себе у срце удрити.
0066 Сењани се близу придесише,
0067 Не дадоше Иву погинути,
0068 Ту узеше дијете Стефана,
0069 Мила брата Иван-капетана,
0070 Па га носе Сењу бијеломе,
0071 На Ивову од камена кулу.
0072 Бесједи му Иван капетане:
0073 “Мили брате, нејаки Стефане,
0074 “Можеш ли ми, брате, пребољети,
0075 “Да те носим мору широкоме,
0076 “Да ја видам твоје ране грдне?”
0077 Бесједи му дијете Стефане:
0078 “Не носи ме мору широкоме,
0079 “Не могу ти, брате, пребољети,
0080 “Но те молим, Иван-капетане,
0081 “Пошаљи ми свијетло оружје
0082 “И дората коња од мејдана,
0083 “У Ушћупа мојој старој мајци,
0084 “Нек се стара за живота рани.”
0085 То изусти, а душу испусти.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.