Смрт Невене девојке
Браћа вале Невену девојку:
„Нема моме кано наше сеје!”
То дочује Лила Маричићу,
сам је проси, сам је киту носи;
прстен ставља, свадбу уговара: 5
„До недеље свадба да нам будне!”
Па сабира кићене сватове,
издалек га шуре угледали,
још изближе пред њег ишетали,
руке шире у лице се љубе, 10
за јуначко питају се здравље;
јели, пили за недељу дана,
Јели, пили и закон вршили,
свати пошли дома да си иду.
Кад су били у гори зеленој, 15
проговара Лила Маричићу:
„Бога теое куме и старојко,
подигните јаглук са девојке,
да ја виднм зашто коње трошим,
зашто коње, а зашто јунаци!” 20
Послушаше куме и старојко,
подигоше јаглук са девојке,
сину лице као јарко сунце,
јагодице, две Ђуле ружице,
црне очи, два бистра кладенца, 25
гајтан веђе, морске пијавице,
ситни зуби, два низа бисера”.
Ал’ је Лила зле очи носио,
те урочи лепоту девојку.
Мало пошли кроз гору зелену, 30
говорила убава девојка:
„Бога тебе, куме и старојко,
срамота је у вас да погледам,
а камо ли с вама да говорим,
ал’ не може без договор бити: 35
„Скините ме од доброга коња,
турите ме на зелену траву”.
То говори са душом се бори,
то изусти, а душу испусти!
Тад подвикну Лила Маричићу: 40
„Бога вама, кићени сватови,
са копљима гроба ископајте,
са ножима даске издељајте,
уз главу јој копље прибодите,
а за копље коња привежите!” 45
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
