Смрт Милоша младожење
Шта се оно на планин белеје:
да л’ је иње ил’ бело ковиље,
ил’ девојка дари распрострла,
ил’ купина цвета расцветала,
ил’ је овца од стадо остала? 5
Нит’ је иње, нит’ бело ковиље,
нит’ девојка дари распрострла,
нит’ купина цвета расцветала,
нит’ је овца од стадо остала,
већ је оно црква самостана. 10
Венчују се два млади младенца,
венчују се Милош и Милојка.
Навали се Милош на Милојку.
Проговара Милојка девојка:
„Чујеш мене, Милоше другаре, 15
зашто си се на мен’ навалио?
да ли ти је врло домилело,
или ти је врло дожалело,
или ти је врло досрамело?“
Проговара Милош младожења: 20
„Није мене врло домилело,
није мене врло дожалело,
није мене врло досрамело;
врло ме је глава заболела.
Ти да питаш кума и старојка 25
да ја идем напред пред сватови.“
Упита ги Милојка невеста.
Они њему лепо одобрише.
Кад је пошо за кући да иде,
из долек’ га мајка упазила: 30
„Честит, сине, честита ти љуба!“
„Честит, мајке, ко ће њу да љуби!“
Од долек’ га сестра опазила:
„Честит, брале, честита ти љуба!“
„Честит, сестро, ко ће њу да љуби!“ 35
Од долек’ га братак упазио:
„Честит, брале, честита ти љуба!“
„Честит, брале, ко ће њу да љуби!“
То изусти и душу испушти.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
