Смрт Марка Краљевића
0001 Вук завија у зелену лугу,
0002 Вран заграја у јелове гране,
0003 По авазу па се састанули,
0004 Но беседи гавран тица црна:
0005 ”А ти вуче, од горе ајдуче!
0006 ”Нијеси ли штогођ задобио,
0007 ”Да се гладни меса напитамо? ”
0008 А вук врану тиом беседио:
0009 ”А Бога ми, вране, мој јаране!
0010 ”Ја нијесам ништа задобио,
0011 ”Нисам ниђе меса учинио;
0012 ”Него, вране, мој стари јаране!
0013 ”Ајде лети кроз јелове гране
0014 ”И ти њуши кроз лужине крвцу,
0015 ”А ја одох зеленијем лугом
0016 ”Неће ли нам срећа донијети
0017 ”Да ми каква чквара учинимо,
0018 ”И гладни се меса напитамо. ”
0019 Вран полеће кроз јелове гране,
0020 А вук пође лугом зеленијем,
0021 Граје вране, вије мрки вуче,
0022 Док вук крвцу по травици нађе,
0023 Па дозива врана тицу црну:
0024 ”А ти вране, мој стари јаране!
0025 ”Ев’ овуда по травици крвца,
0026 ”Не могу је знати ни познати. ”
0027 А вран вуку тиом беседио:
0028 ”А ти вуче, по гори ајдуче!
0029 ”Ласно ти је крвцу познавати:
0030 ”Ак’ удара ђетељином травом,
0031 ”То је вуче, од љељена крвца;
0032 ”Ак’ удара јечмом и сијеном,
0033 ”То је, вуче, од парипа крвца;
0034 ”Ак’ удара вином и дуваном,
0035 ”То је, вуче, од јунака крвца. ”
0036 А кад чуо мрка звјерка вуче,
0037 Узе црну познавати крвцу:
0038 Не мирише ђетељином травом,
0039 Ни мирише јечмом ни сијеном.
0040 Но мирише вином и дуваном,
0041 Па кажује црној тици врану:
0042 ”Тицо вране, мој стари јаране
0043 ”А ово је од јунака крвца;
0044 ”Него лети од јелове гране,
0045 ”А ја одох за јунаком трагом. ”
0046 Вран полеће гором кроз планину,
0047 Док обњуши рањена јунака
0048 У великој каменој пећини,
0049 Па улеће у пећину вране,
0050 А ту нађе рањена јунака,
0051 Па га поче заштипиват’ вране
0052 Са дно ноге таман до врх главе
0053 Да му пије двије очи црне,
0054 А рањен му јунак проговара:
0055 ”Од’ отоле, тицо злослутницо!
0056 ”Богом ти се кунем праведнијем:
0057 ”Ако т’ удрим по очима руком
0058 ”Обје ће ти скочит’ на пећину,
0059 ”Доста ми је и мојијех рана. ”
0060 А кад чуо црна тица вране,
0061 Па излеће пред пећину студну,
0062 Па заграја што га грло дава:
0063 ”Ђе си вуче, мој стари хајдуче?
0064 ”Ево ође коња и јунака,
0065 ”Јунака су ране притиснуле
0066 ”Него ходи да једемо меса. ”
0067 У то доба пред пећину вуче
0068 И ту коња и јунака нађе,
0069 Јадан рањен по пећини јечи,
0070 А поче га заштипиват’ вуче
0071 Са дно нога таман до врх главе,
0072 А рањен му јунак проговара:
0073 ”Ајд’ отоле, горанине вуче!
0074 ”Кунем ти се Богом јединијем,
0075 ”Ако узмем сабљу оковану
0076 ”Пресјећу те на пећину жива:
0077 ”Доста ми је и мојијех рана. ”
0078 А кад јаде разумио вуче,
0079 Он иједак пред пећину пође,
0080 Тадар рањен јунак бесједио:
0081 ”Богом брате, црна тицо вране!
0082 ”Би ли добро мене послушао,
0083 ”Ради здравља и твојијех крила
0084 ”Да понесеш једну књигу малу
0085 ”У Косово пребијелој цркви,
0086 ”Да је предаш калуђеру Саву,
0087 ”Добро ћу те напитати меса? ”
0088 Вран бијаше, за Бога хајаше,
0089 Па с јунаком ријеч бесједио:
0090 ”Хоћу богме, рањена делијо,
0091 ”Но су моја ослабила крила,
0092 ”Е сам богме добро огладнио,
0093 ”Но ми ну дај ситу јести меса,
0094 ”Па ћу твоју књигу однијети;
0095 ”Јунаци се у невољу глају. ”
0096 А кад чула рањена делија,
0097 На бојно се копље послонио,
0098 А бисаге своје доватио,
0099 Даде врану ситу јести меса,
0100 А довати дивит и хартију,
0101 Ситну књигу по кољену пише,
0102 Одасла је пољу Косовоме
0103 А на руке калуђеру Саву:
0104 ”Игумане, ја те Богом кумим!
0105 ”Да си брже у Голеш планину
0106 ”У студену камену пећину
0107 ”Нет’ ли мене застанути жива,
0108 ”И донеси самртно причешће,
0109 ”И да моје гроховање кажем. ”
0110 Сави књигу, па је даде врану:
0111 ”Хајде с Богом, моја тицо црна!
0112 ”А кад сјутра у Косово дођеш,
0113 ”Ту ће бити многа Србадија
0114 ”Код бијеле у Косово цркве,
0115 ”Виђеће те Срби и војводе,
0116 ”Запињаће стреле за тетиве,
0117 ”Стријељаће тебе под облаке,
0118 ”А ти бјежи у облаке, вране,
0119 ”А све гледај пред бијелу цркву,
0120 ”Док изађе из олтара Саво,
0121 ”Спучи крила док долетиш, вране,
0122 ”Баци књигу игуману Саву,
0123 ”Па ти бјежи опет у планину
0124 ”Док прелетиш све Косово равно. ”
0125 Вран довати књигу под криоце,
0126 Па полеће сентом и свијетом,
0127 Док дољеће у косово цркви,
0128 Па заграја изнад биле цркве,
0129 Но га зачу многа Србадија,
0130 Па међу се ријеч бесидили:
0131 ”Поглај врана, отпала му крила!
0132 ”Какве носи у Косово гласе! ”
0133 Па запеше стрелу за тетиву,
0134 Стријељају у облаке врана,
0135 Вран се вије изнад Косовога,
0136 А све гледа пред бијелу цркву,
0137 Док изађе калуђере Саво,
0138 Кад га виђе црна тица вране,
0139 Спучи своја око себе крила,
0140 Ево ти га пред бијелу цркву,
0141 Саву књигу на рамена баци,
0142 Он побјеже преко Косовога.
0143 Кад калуђер књигу проучио,
0144 Грозне сузе низ образе пушта,
0145 Сву је књигу сузам поквасио;
0146 Питају га Срби од Косова:
0147 ”Духовниче, калуђере Саво!
0148 ”Окле књига жалостива дође?
0149 ”Она ватром изгорјела живом!
0150 ”Зар је књига тебе од мејдана? ”
0151 Тада Саво ријеч проговара:
0152 ”Прођ’те ме се, моја браћо драга!
0153 ”Књига нам ја свијем жалостива:
0154 ”Није наша књига од мејдана,
0155 ”Но ми књига од Краљића дође
0156 ”Из Голеша зелене планине,
0157 ”Од јаднога Краљевића Марка,
0158 ”Ево нам је, браћо, погинуо,
0159 ”Но нас моли и Богом нас куми,
0160 ”Да идемо да га приватимо,
0161 ”Да његово т’јело укопамо:
0162 ”Куку нама, моја браћо драга,
0163 ”За јаднијем Краљевићем Марком
0164 ”Што нам царство од Турака брани,
0165 ”Ево има стотину година
0166 ”Од како је Лазар погинуо
0167 ”И остали Срби сваколики
0168 ”А брани га Марко на срамоту,
0169 ”Сад нам неста Марка и Шарина
0170 ”Свој Крајини очи извадише,
0171 ”А Србији крила саломише! ”
0172 Па отоле на ноге скочише,
0173 И отиде дванаест Србова,
0174 А пред њима Саво калуђере,
0175 И понесе вина причеснога,
0176 Па одоше преко Косовога,
0177 Док дођоше у Голеш планину.
0178 Траже Марка три бијела данка,
0179 Док нађоше у пећину Марка,
0180 Дозивље га игумане Саво:
0181 ”Јадан синко, сабљо Краљић-Марко!
0182 ”Ђе погибе, куку твојој мајци? ”
0183 А Марко му смртан бесидио:
0184 ”Прођи ме се, Саво дуовниче!
0185 ”Ниђе бијах, а ниђе погибох;
0186 ”Но ну дај ми вина причеснога,
0187 ”Е хоћу ти саде умријети,
0188 ”И опрости моје греховање,
0189 ”Ви војводе, моја браћо драга!
0190 ”Чувајте се добро од Турака. ”
0191 Па га Саво причестио вином.
0192 Кад се Краљић причестио Марко,
0193 Цигле своје рече три ријечи:
0194 ”Носите ме у Косово цркви,
0195 ”И опрости моје греховање,
0196 ”Узми Шарца, калуђере Саво,
0197 ”Спомен души Краљевића Марка. ”
0198 То изрече и умрије Марко,
0199 Уби њега са града ђевојка.
0200 Ту војводе лице нагрдише,
0201 А калуђер сву очупа браду,
0202 Па на Шарца положише Марка,
0203 Однијеше у Косово цркви,
0204 Те Краљића погребоше Марка,
0205 Баш за олтар од бијеле цркве,
0206 Опоја му гроба и мрамора,
0207 И Краљићу прекадише дивно.
0208 Теке јадна намирише Марка,
0209 Докле трипут зарзао Шарац,
0210 И он црче за Краљићем Марком,
0211 И напоље закопаше Шарца,
0212 Побише му мрамора камена
0213 Ка’ његову господару Марку,
0214 По том Турци притискоше царство.
0215 Ил’ је било или није било,
0216 Људи веле да је од истине.
0217 А сад, мили, помози нам, Боже.
0218 ??
0220 ??
0222 ??
0224 ??
