Смрт Краљевић-Андрије

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Смрт Краљевић-Андрије

0001 Скупила се велика дружбина,
0002 У дружбини Краљевићу Марко,
0003 Свак се фали својим рођенијем,
0004 Који братом, а који сестрицом,
0005 Јунак Марко коњем и оружјем.
0006 Коња језди Краљевићу Марко,
0007 Коњ језди своме б’јелу двору,
0008 Па бесједи својој старој мајци:
0009 “Ој старице, моја мила мамо,
0010 “Зашт’ не роди брата ја сестрицу,
0011 “Јал’ млађега, јали старијега
0012 “Да се имам киме пофалити?
0013 “Дружба ми се рођенијем фали,
0014 “Који братом, а који сестрицом,
0015 “Ја се фалим коњем и оружјем.”
0016 Бесједила остарила мајка:
0017 “Ја мој сине, Краљевићу Марко,
0018 “Родила сам млађег од тебека,
0019 “Али су га заробили Турци
0020 “Још нејака од седам година.”
0021 Мајци вели Краљевићу Марко:
0022 “М’јеси, мајко, бијеле колаче,
0023 “Да ја идем браца потражити.”
0024 Ђипи мајка рада и весела,
0025 Па ум’јеси бијеле колаче,
0026 И бесједи Краљевићу Марку:
0027 “Да мој сине, Краљевићу Марко,
0028 “Кад с ким будеш друму на сусрету,
0029 “Ти не питај Краљевић-Андрију,
0030 “Већ ти питај Кнежевић-Андрију.”
0031 Коња језди Краљевићу Марко,
0032 Коња језди кроз гору зелену,
0033 Намјера га намјерила била
0034 Накрај горе бељарице младе,
0035 Платно б’јеле, ситан везак везу.
0036 Њих питао Краљевићу Марко:
0037 “Бога вама, бељарице младе,
0038 “Знат л’ дворе Кнежевић-Андрије?”
0039 Марку веле бељарице младе:
0040 “Оно јесу Кнежевића двори,
0041 “Што на њима кула узвишена,
0042 “И на кули дгуња позлаћена,
0043 “Око дгуње гуја повила се,
0044 “У усти јој алем камен драги,
0045 “Који сјаје у по ноћи тавне,
0046 “У по ноћи као у пол данка,
0047 “Поред ког се Кнежевићу шеће,
0048 “Пред по ноћи наспрам мјесечине,
0049 “Са љубовцом кад не пече сунце,
0050 “Да му драго не опали благо.”
0051 Коња језди Краљевићу Марко
0052 Путем право Кнежевића двору
0053 Па удара пашмагом у врата.
0054 Како их је лако ударио,
0055 Сав је чардак с кулом задрмао.
0056 Истрчала Кнежевића љуба,
0057 Па говори Краљевићу Марку:
0058 “Ој Бога ти, незнани јуначе,
0059 “Која ми те нагони невоља,
0060 “Да ми лупаш пашмагом у врата,
0061 “И чардаке дрмаш са кулама?
0062 “Мол’ се Бога, манито кауре,
0063 “Што с’ не деси дома Кнежевићу,
0064 “Русу би ти одрубио главу.”
0065 Насмија се Краљевићу Марко,
0066 Па он пита Кнежевића љубу:
0067 “А ди ти је Кнежевић Андрија?”
0068 “Кнежевић је у џамији с Турци.”
0069 Шеће Марко Турком у џамију,
0070 Турски клања, српски с’ Богу моли.
0071 То гледали Турци јаничари,
0072 То гледали, па су се чудили,
0073 И овако собом бесједили:
0074 “Боже мили, лијепа јунака!
0075 “Висине је Краљевића Марка,
0076 “А облика Кнежевић-Андрије,
0077 “Турски клања, српски с’ Богу моли.”
0078 Кад су Турци коран савршили,
0079 Напред шеће Кнежевић Андрија,
0080 Себи зове Краљевића Марка,
0081 Себи зове у бијеле дворе,
0082 За њим шећу сви Турци остали.
0083 Кад дођоше двору бијеломе,
0084 Посједаше, па ђаконисаше,
0085 Тад ће рећи Краљевићу Марко:
0086 “Да мој брате, Кнежевић-Андрија,
0087 “Ја не иштем слатке ђаконије,
0088 “Ја не иштем пива ни јестива,
0089 “Већ ја иштем пуну купу вина,
0090 “Рујна вина од седам година,
0091 “Којано је од дванаест ока.”
0092 Бесједи му Кнежевић Андрија:
0093 “Богом теби, незнана делијо,
0094 “Још ту купу ни видио нисам,
0095 “А камо ли из ње пио вино.”
0096 Ал’ поскочи Краљевићу Марко
0097 Скочи јунак Шари у зенгије,
0098 И извади купу из мавлате,
0099 Напуни је из мјешине вином,
0100 И наздравља Краљевићу Маеко,
0101 Наздравља је Кнежевић-Андрији:
0102 “Здрав ми буди, брате Кнежевићу,
0103 “Попи вино, а купа на част ти
0104 “Да се имаш из чег напијати,
0105 “Тиме се је напијао бабо,
0106 “Кршан јунак Вукашине краљу,
0107 “Рођен отац меника и теби.”
0108 Ту се браћа братски изгрлише,
0109 Изгрлише па и познадоше.
0110 Па узима купу рујна вина,
0111 Узима је Кнежевић Андрија,
0112 Вино попи, паде без узглавља.
0113 Скочи лака љуба Кнежевића,
0114 Горе диже свога господара,
0115 Па проклиње Марка Краљевића:
0116 “Бог т’ убио, незнани јуначе,
0117 “ Зашт’ отрова мога господара,
0118 “ С тебе живо отпадало месо!”
0119 Љуби вели Краљевићу Марко:
0120 “ Сна моја, Кнежевића љубо,
0121 “ Не куни ме, твојега дјевера,
0122 “Не куни ме, већ коње опремај
0123 “Да идемо двору бијеломе
0124 “Нашој мајци, твојој свекрвици.
0125 “Нисам теби мужа отровао,
0126 “Веће сам га вином успавао,
0127 “До мајке ће с’ разабрат Андрија.”
0128 То је љуба Марка послушала,
0129 И витешке коње оправила,
0130 Дотле Марко пробуди Андрију,
0131 Па одоше двору старој мајци.
0132 Кад стигоше насред горе чарне,
0133 Говорио Кнежевић Андрија:
0134 “Да мој брате, Краљевићу Марко,
0135 “Тешка ме је оборила жећца,
0136 “Знаш ли, Марко, воде, ја мејане?”
0137 Бесједио Краљевићу Марко:
0138 “Има, брате, мејана ајдучка
0139 “Ево с десна међ’ витким јелама,
0140 “Но кад будеш мејани на врата,
0141 “ Ти не слази са коња витеза,
0142 “Нит’ дај другом коња ни оружја,
0143 “Већ заишти са коњица вина.”
0144 Коња језди Кнежевић Андрија
0145 Путем право мејани ајдучкој.
0146 Кад је био мејани на врати,
0147 Истрчала крчмарица Мара,
0148 Њој говори Кнежевић Андрија:
0149 “Изнеси ми, крчмарице Маро,
0150 “Пред капију један кондир вина,
0151 “Тешко ме је савладала жећца.”
0152 Њему вели крчмарица Мара:
0153 “Ту с’ не пије на коњицу вино,
0154 “Ни на коњу, нити под оружјем,
0155 “Већ се пије у мејани вино.”
0156 Правари се Кнежевић Андрија,
0157 Не хтје слушат’ брата рођенога,
0158 Већ послуша крчмарицу Мару.
0159 С коња слази, у мејану шеће,
0160 А оружје и добра коњица,
0161 Све предаје крчмарици Мари.
0162 У мејани тридесет ајдука,
0163 Вино пију у тамбуру бију.
0164 Лијепо га дочекали млади,
0165 Сви се редом с’ мјеста покренуше,
0166 И до главе мјесто учинише,
0167 Погледаше један на другога,
0168 На Андрију вином навалише,
0169 Ударише вином на јунака,
0170 Опојише Кнежевић-Андрију,
0171 И русу му одсјекоше главу.
0172 Играли се тридесет ајдука
0173 Мртвом главом Кнежевић-Андрије,
0174 Кога чека Краљевићу Марко.
0175 Кад се Марку чекати досади,
0176 Коња језди мејани ајдучкој,
0177 Па удари пашмагом у врата.
0178 Излазила крчмарица Мара.
0179 Њој говори Краљевићу Марко:
0180 “Бога теби, крчмарице Маро,
0181 “Дај ти мени једну купу вина,
0182 “Тешко ме је обрвала жећца.”
0183 Ал’ говори крчмарица Мара:
0184 “Бога теби, незнана делијо,
0185 “Ту с’ не пије на коњицу вино,
0186 “Ни на коњу, нити под оружјам,
0187 “Већ се пије у мејани вино.”
0188 Доље скочи Краљевићу Марко,
0189 Шарца свеза капији на врата,
0190 Па се шеће доље у мејану.
0191 У мејани тридесет ајдука,
0192 Играју се од Андрије главом.
0193 Сви ајдуци редом сместише се,
0194 И до главе Марка посадише,
0195 Погледаше један на другога,
0196 Напијаше Краљевићу Марку.
0197 Попи Марко тридесет здравица,
0198 Попи Марко, не окваси брка.
0199 Опет гледа један на другога,
0200 Повадише Кнежевића главу,
0201 Заметнуше игре и весеље.
0202 Кад је главу Марко угледао,
0203 Проговара грмно громовито:
0204 “Та то ј’ глава мог брата Андрије,
0205 “Шта чините да сад изгинете?”
0206 Па повади сабљу од појаса,
0207 Ману руком око себе Марко,
0208 Па начини још толко ајдука,
0209 Од тридесет учини шездесет.
0210 Па он узе Кнежевића главу,
0211 Завија је у свилен-мараму,
0212 Те је меће себи у џепове.
0213 То кад виђе крчмарица Мара,
0214 Заигра се преко горе чарне,
0215 Да утече Краљевићу Марку.
0216 Ал’ је стиже на коњицу Марко.
0217 Према себе одруби јој главу,
0218 Па он језди Андричиној љуби,
0219 И говори жаловитим гласом:
0220 “Снао моја, Андричина љубо,
0221 “Ево теби Кнежевића глава!”
0222 Стаде јаук Кнежевића љубе,
0223 Ал’ говори Краљевићу Марко:
0224 “Ти не плачи, нит’ ти рони суза,
0225 “Већ ајдемо двору бијеломе.”
0226 Кад стигоше двору старој мајци,
0227 Бесједи јој Краљевићу Марко:
0228 “Ој старице, моја мила мајко,
0229 “Ево теби твог Андрије љубе,
0230 “А ево ти од Андрије главе.”
0231 Мртва глава мајци проговара:
0232 “Ој старице, моја мила мајко,
0233 “Мол’ се Бога брату ми за здравље,
0234 “Што је мене ’вако осветио,
0235 “И тебе ме доно у дворове,
0236 “Он с тридесет једног осветио.
0237 “Љубу ми дај за кога ти драго,
0238 “Само не дај Турком у натраге.”



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.