Смрт Илије Смиљанића

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Нешто пишти у зеленој трави:
0002 Ил’ је вила, или љута гуја?
0003 Нит’ је вила, нити љута гуја,
0004 Веће пишти Смиљанић Илија,
0005 Илија је рана допаднуо.
0006 Ал’ ето ти Мандушића Вука,
0007 Па он пита свога побратима:
0008 „Што ми цвилиш, драги побратиме?”
0009 Вели њему Смиљанић Илија:
0010 „Ране су ми, брате, одољеле.”
0011 Вели њему Мандушићу Вуче:
0012 „Мореш ли ми, драги побратиме,
0013 „Мореш ли ми, ране пребољети,
0014 „Да ти тражим лагане хећиме,
0015 „Да ти градим мекане мелеме?”
0016 Проговара Смиљанић Илија:
0017 „Не мучи се, не тражи хећима,
0018 „Не харчи се, не гради мелема,
0019 „Већ ме носи моме б’јелу двору,
0020 „Моме двору, мојој старој мајци,
0021 „Да ми мајка моје ране вида,
0022 „Љуба моја да стере постељу,
0023 „Сеја моја да ме водом поји.”
0024 Вели њему Мандушићу Вуче:
0025 „Да те носим, побро, моме двору,
0026 „Мати моја да ти ране вида,
0027 „Љуба моја да стере постељу,
0028 „Сеја моја да те водом поји.”
0029 Проговара Смиљанић Илија:
0030 ”Аја Богме, драги побратиме!
0031 „Туђа мајка ране повређује,
0032 „Туђа љуба бреговито стере,
0033 „Туђа сеја горком водом поји.”
0034 То изусти, а душицу пусти.