Смрт Јањина и Ђурђева

Извор: Викизворник


Смрт Јањина и Ђурђева

Дворе мете, лепа Јања, а сузе рони,
Њој долази лепи Павле, мили девере,
Па беседи лепи Павле, мили девере:
„Што је теби, лепа Јањо, мила снашице?
„Дворе метеш, сузе рониш, то није добро." 5
Ал' беседи лепа Јања, мила снашица:
„Што је мени, лепи Павле, мили девере?
„Обноси ме туђа мајка Божјом неправдом,
„Да ја љубим тебе, Павле, мила девера;
„Твоја мајка, права жена, право говори; 10
„Ид' у цркву, Богу с' моли, право говори."[1]
Слушао и Ђурђу кнеже идућ' из лова:
„Ајде, ајде, лепа Јањо, стерат' ложницу." —
„Ајде, ајде, Ђурђу кнеже, јоште је рано." —
„Ајде, ајде, лепа Јањо, нека је рано." 15
Тада оде лепа Јања стерат' ложницу,
За њом иде Ђурђу кнеже анџар оштрећи,
А за Ђурђем мушко чедо вриском вриштећи;
Ал' беседи лепа Јања свом мушком чеду:
„Врат' се натраг, мушко чедо, свом белом двору, 20
„Данас мајци суђен данак главу губити."
Трже анџар Ђурђу кнеже из итра лова.
Те погуби лепу Јању стерућ' ложницу.
Па отиде Ђурђу кнеже у итар ловак,
Сусрете га млађанићан Јањин браине, 25
И он носи киту руже у десној руци,
Те је даје Ђурђу кнезу у итром лову:
„На ти, зете, киту руже из десне руке,
„Те ти подај лепој Јањи, милој сестрици,
„Јер је њојзи мила ружа од милог брата." 30
Ал' беседи Ђурђу кнеже у итром лову:
„Ој Бога ти млађанићан Јањин браине!
„Ако јој је и кад била, сада јој није:[2]
„Вити плећи земљу мери, је ли дугачка;
„Очицама звезде броји, је ли и млого." 35
Њему вели млађанићан Јањин браине:
„Ил' од Бога, ил' од тебе, мој мили зете?"
Ал' беседи Ђурђу кнеже у итром лову:
„Ниј' од Бога, већ од мене, од кнеза Ђурђа."
Трже анџар млађанићан Јањин браине, 40
Те погуби Ђурђа кнеза у итром лову.
Гледао и лепи Павле, мили девере,
Па изива стару мајку из бели двора:
„Изиђ', мајко, пред дворове, те гледај чудо:
„Какав с' зајам узајмила, вратио ти се; 45
„Какво с' семе посејала, и никло ти је:
„У пољу ти јелен лежи, дома кошута,
„Код кошуте живо лане, мртво копиле."[3]

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

  1. Ваља да је ово Јања у иронији рекла (?).
  2. т. ј. мила.
  3. Овога послсдњега стиха ја не разумијем: може бити, да је узет из какве друге пјесме.

Извор[уреди]

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 627-628.