Смиљ је брала Смиљана девојка (Симоновић)

Извор: Викизворник


Смиљ је брала Смиљана девојка

Смиљ је брала Смиљана девојка,
брајеђи је трипут гору зашла,
па је нашла тридесет хајдука.
Сви гу тријес братом братимише,
сал не теја Никола војвода. 5
Проговара Никола војвода:
„Поглен, слунце, поглен у девојку,
Зађи, слунце, да би га не зашло,
Ево одим тридесет година,
ја овак'в лов'к не улови!" 10
Поје славуј у гору зелену:
„Фала богу, фала јединому!
што ће бидне д’н'с у иедељу,
а како ће брат сестру да љуби!”
Заслуша га Никола војвода, 15
што запоја тој пиле у гору,
па запита гиздаву девојку:
„Чујеш ли ме, гиздава девојко,
не ли знајеш од кога си рода,
од ког рода, од које колено?” 20
Проговара гиздава девојка:
„Ја не знајем, мајка казујеше —
да сам некад брата ја имала,
а на њега Никола му име;
у главу му влакно позлаћено, 25
у грбину мрвка је нагорен,
он побегја још млад у ајдуство!”
Т'г се сети Никола војвода
дек је она његова сестрица,
па се диже, па се братимише. 30

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 73-74.