Смиљ Смиљана покрај воде брала,
набрала је скуте и рукаве,
исплела је три зелена венца:
један даје другарици Маци,
а други је себи задржала, 5
а трећи је низ воду пустила,
па је трећсм венцу говорила:
"Плови, плови, мој зелени венче,
ти доплови до Јовина двора;
ти упитај за Јовино здравље: 10
је ли ми се Јова оженио;
а ако се буде оженио,
дабогда га љуба не љубила;
ако ми се није оженио,
љубила га Смиљана девојка”. 15
