Смиљ Смиљана покрај воде брала,
набрала је недра и рукаве,
извила је три зелена венца:
једнога је себи оставила,
другога је другарице дала, 5
а трећи је низ воде пуштала,
па је њему тијо беседила:
"Плови, венче, мој зелени венче,
па доплови до Јовина двора,
па запитај Јованову мајку, 10
оће л' скоро Јова оженити!"
