Смиљ Смиљана (3)
покрај воде брала (2)
набрала је недра и рукаве,
извила је три зелена венца:
једнога је себи оставила, 5
другога је другарице дала,
а трећи је низ воду пуштила,
па је њему тијо беседила:
„Плови, венче, мој зелени венче,
па доплови до Јовина двора, 10
па запитај Јованову мајку,
оће л’ скоро Јова оженити!"
Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 287.
