Смиље брала Смиљ-дјевојка,
Набра њедра и рукаве,
Смиље брала, па заспала;
Смиље ју је пробудило:
"Устај горе, лијепа Смиљо! 5
У крилу ти огледало."
Кад се прену лијепа Смиља:
"Мили Бого и недељо!
Откуд ово огледало?
Да би рекла да ј' од Бога, 10
Ниђе нема облачине;
Да би рекла дај од рода,
Нејмам рода близо себе,
Јово ми је на војници."
Скочи Јово иза јеле: 15
"Ево мене лијепа Смиљо!
Ја сам дошо са војнице,
Донио сам огледало!"