Смиљ Смиљана по Заборју брала,
У брању је заишла за гору.
Сусрели је Сењани јунаци,
Ал' бесиеди Смиљана диевојка:
„Ој Бога вам Сењани јунаци, 5
„Изведте ме из горе зелене
„Без љубљења и без миловања!“
Сви јунаци за Бога примају,
Ал' не прима Сењанину Иво,
Већ он прима да му буде љуба. 10
Сиеда сунце међу двие планине,
Леже Иво с лиепотом диевојком;
До по ноћи љуба му је била,
Од по ноћи змија, љута змија,
Обвила се око грла биела, 15
Па бесиеди Сењанину Иво:
„Одбиј ми се од мог грла биела
„Извест ћу те из горе зелене.“
Ал' бесиеди змија, љута змија:
„Под грлом ћу лието лиетовати, 20
„У перчину зиму зимовати,
„Из перчина птиће изводити.“
