Сл’нце зајде меџу две планине, момак лежи меџу две девојће, меџу Ану и меџу Љиљану; Ану љуби, а Љиљану нече. — Љуби мене, незнана делијо; 5 — Љубил би те, убава девојћо, ал не смејем од твојега брата!
