Сл’нце зајде

* * *

Сл’нце зајде

Сл’нце зајде меџу две планине,
момак лежи меџу две девојће,
меџу Ану и меџу Љиљану;
Ану љуби, а Љиљану нече.
— Љуби мене, незнана делијо; 5
— Љубил би те, убава девојћо,
ал не смејем од твојега брата!

---

Референце

Извор

• Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 35.