Слутња (Владислав Петковић Дис)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Слутња
Писац: Владислав Петковић Дис


Vladislav Petković Dis.jpg


                  
СЛУТЊА

Небо мутно, издубљено, кобно;
Дан убијен притиснуо боје,
Светлост, око; и мртвило гробно,
Мир и страва око мене стоје.

Кроз природу, преко дрва, ружно
Јесен иде; голе гране ћуте.
И црнило обавило тужно
Кору, видик, време и минуте.

Бол клонуо; магла и брегови
Носе мис'о... и жеље се крију;
Тамне слике, бледе као снови,
Шуште пропаст, ко би знао чију!

Спава ми се. Још да легне тело
У тај сумор, мртав, што се вије.
У ту душу, у ропац, опело,
Да потоне све што било није,

Да потоне... и да магле сиње
Обавију: на часове боне
И на љубав да попада иње
И заборав... И да све потоне.



Извори[уреди]

  • Владислав Петковић Дис: Сабрана дела, Књига прва Поезија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003, страна 68.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владислав Петковић Дис, умро 1917, пре 105 година.