Слунце зајде, мрак по поље,
а Јелена на друм стоји,
на друм стоји, дервен чува,
дервен чува, дочувала.
Оздол иде лудо младо: 5
„Ти Јелено, туј што стојаш?
Ти девојко, туј што стојаш?
Ја, Јелено, ће те водам,
ја, девојка, ће те воду!“
Па гу качи врана коња, ој! 10
И одведе право дома, ој!
