Слнце зајде, лад по поље паде
Етрве се у двор сазивале
Ред се реде за воду да иду.
Ред се паде Маргитине мајке
Узе ведро, за воду отиде. 5
Код кладенца три млада ајдука:
Један рипи, ведро јо привану,
Друђи рипи, ведро јо завану.
Трећи рипи, за Маргиту пита:
— Како ти је Маргита девојка? 10
— Мартита је одавно умрела,
Рано су је брајћа саронила,
Још порано снае овикале.
— Не лаж, не лаж, Маргитина мајко,
Синоч ми је на руку заспала, 15
Русе косе руку претиштале,
Кован ђердан, груди прегледане,
Црни очи сас мен су спавали,
Медна уста ја сам пољубио,
Т'нку снагу ја сам саломио, 20
Беле руће мене су грлиле.
Певач, место записа и напомена
Казивала Николица Милошевић из Васиља (82 год.)
Песме записао БОРА ПРВУЛОВИЋ, 1950 — 1963. године.
Референце
Извор
Девојћа је своје очи клела. Записао Борислав Првуловић. 4/1964, бр. 6, стр. 66-67.
