Слиде краљи славни, олити Словински.
У исто вриме, у које светом церквом владаше папа Ђелажио, а източним странам цесар Анастажио, дили се из горњих странах од сивера неизбројено множтво народа славнога Словинскога, олити Илирчкога (овако се ови народ тада зовиаше) владан од два сина краља Свевлада, то јест од Тотила, олити Тотиа, и Остроила. Ови народ славни бише се толико узмножао у реченим странам, да јих више горње земље подносити не могаху, и за то каконо врутци водени када са свих странах ударе, потапају поља, села, и градове, так и ови народ нагли ударивши у равну Унгариу, сву ју у мало данах притиште, освоји, и под област своју подложи. Ма ни у тому краљевству њихова наглост смирити се не може, него хоти напридовати, и бољу срићу искати. Узе дакле Тотила половицу војске Словинске, с' којом се дили пут Талианске, у коју када дође, сву ју брез икаква милосерђа попали, пороби, и учини зла, која се изрећи не могу, пролијући много керв керштјанску, и разоривши многе градове до темеља; и ово су они Готи , од којих Латини често бесиде, њихова опачину казивајући. Али керв од њих у Талианској проливена неби задовољна за угасити жеђу њихову, него се дилише из Талианске у Сицилиу, у кому краљевству обичајна зла чинећи, опаки живот сверши. Остроило с’ другом војском отиђе у Далмациу, коју у мало вримена освоји, и краљ Далматински хоти се свати.
Извор[уреди]
Андрија Качић Миошић: Разговор угодни народа словинскога, Братја Батара тискари издаватељи, у Задру, 1851., стр. 41.