Сирота дѣвојка
| Сирота дѣвојка Писац: Јован Суботић |
Жито жела сирота дѣвојка,
Жито жела, сунцу се молила:
Сијај, сунце, на поље на гору,
Несијај ми на бијело лице,
Јер сам јaдна сирота дѣвојка,
На свѣту ти нигдѣ ништа немам,
Пак ако ми јошт опалиш лице,
Никад ти се јa удати нећу.
Она мисли нико јe неслуша,
Слушало јe момче код оваца,
Слушало јe, пa јe говорило:
Oј дѣвојко, ти се неудала,
Док се моја љуба неназвала,
Што ми вараш то јарко сунашце?
У тебе јe њива нежњевена,
И ливада јоште некошена;
У тебе су два камена драга,
У тебе су два низа бисера,
У тебе су пуна нѣдра блага.
Чело ти јe њива нежњевена,
Образ ти јe зелена ливада,
Очи су ти два камена драга,
Зуби су ти два низа бисера,
Дојке су ти благо неначето,
Благо оном, кои га добије!
- 16. Јул. 1857.
Извор[уреди]
Јован Суботић. 1858. Дѣла Јована Субботића. Књига I. Пѣсне лирске. Карловци. стр. 47-48.
|