Или грми, ил се земља тресе,
Или бије море о брегове?
Нити грми, нит се земља тресе,
Нити бије море о брегове,
Већ девери снашицу удају. 5
Деверима снаја беседила:
„Ој девери, игро моја прва!
„Ту остаје и срце и душа,
„Остаје ми двоје сирочади,
„Остаје ми Лаза и Јелица. 10
„Лазара ми на школе подајте,
„А Јелицу, ситну везиљицу
„Нек научи ситан везак вести,
„И то ћу вас ја молити лепо,
„Кад станете женити Лазара, 15
„Не прос’те ми сироте девојке,
„У сироте нема бела дара;
„У мог Лазе миле мајке нема,
„Ко ће њима сакитити даре ?" —
Мало време за тим постојало, 20
Мало време десет годиница.
Кад су стали женити Лазара,
Просили су за Лазу девојку,
Просили су коју воли Лаза,
Лаза воли сироту девојку. — 25
У сироте доста бела дара
Све је она ударила лепо,
Милом куму кошуљу донела,
И свекровом сваком по кошуљу,
Свекрвици дгуњу од сто листа, 30
Од сто листа од девет врхова,
Па су звали на весеље мајку.
Сви су свати шени и весели,
Невесела Лазарева мајка,
Она гњивна по двору се шеће, 35
Питао је ђувегија Лаза:
„Ој Бога ти моја мила мајко!
„Што си мајко нужна невесела?
„Ко је теби жао учинио.
„Ил’ су стрици, ил су миле стрине, 40
„Ил’ ти није по вољи девојка?
„Заплака се Лазарева мајка:
„Рано моја, ђувегија Лазо!
„Кад ме питаш оћу да ти кажем
„Нису м’ стрици жао учинили, 45
„Нису стрици ни су миле стрине,
„А није ми неповољна љуба.
„Већ се чудим дгуњи од сто листа,
„Од сто листа од девет вр’ова
„И чудим се толикоме дару, 50
„Ко је њојзи приправио даре.
„Кад је она сирота девојка?“
Ал беседи ђувегија Лаза:
„Има ујка на мору трговца.
„Дгуњу њеној добавио мајци 55
„Њена мајка у дар доштедила,
„Да донесе милој свекрвици."
