Колика је Малина малена,
Али јој је срећица голема.
Све је ћери за господу дала,
А синове жени од господе.
Кад је стала женити Ивана, 5
Просила му госпоју девојку,
Она проси, ал је Иво не ће,
Већ он оће сироту девојку.
Ал говори Иванова мајка:
„О Иване, моје дете драго! 10
Што ће теби сирота девојка?
У тебе је млого рода, Иво,
У сироте мало рува има.“
Кад то чула сирота девојка,
Спремала је руво за господу: 15
Сваком свату свилену мараму,
Венчан куму од јулча кошуљу,
А свекрви гуњу од сто листа,
Од сто листа од четири цвета.
Чудила се стара мила мајка: 20
„Ди л' уроди а ди ли сазори?“
— „Уродила ди сунце излази,
Сазорила ди сунце залази."
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 212-213.
