Син убија мајчиног љубавника

Извор: Викизворник


Син убија мајчиног љубавника

Фала Богу, фала јединоме,
остала је Јелка удовица,
остала је нешто мало много,
остала је девет годин дана,
сал имала Ристу мушко дете. 5
„Оре, Ристо, моје мушко дете,
изан тражи мајка да се удава.
Туј говори Риста мушко дете.
„Ори, мајке, моја стара мајке,
изан имаш од небо, од земљу, 10
изан имаш колико душа сака,
сал да изабереш јунака за себе,
да изабереш очу(ха) за мене,
сал да не узнеш Барјама удовџину!"
Кад гу рече њојзе, кучке, тако, 15
одма се је кучка разболела,
и фатише трољетне грознице,
тресев, тресв, од земљу ту издизав;
па говори Јелка удовица.
„Оре, Ристо, моје лудо дете, 20
зашто, синко, мајку овакој гледаш,
да ли видиш мајка што ће умре,
ели узми две канате у руке,
па ми узми туј воду студену,
срце да оладим, муке да извадим!" 25
Туј је Риста мајку послушаја,
и узеја две канате у руке,
па је поша на чешму шарену,
кад је отиша до половин пут,
сусрете га њему мила сестра: 30
„Помоз Богом, море, мили брате!"
„Бог помога моја мила сестро!"
„Све смо здраво, све смо живо,
наша мајка, сестро, моћно болна!"
„Ћути, брате, ћути мили брате, 35
лоше ни је нам мајка мислила:
три пусије тебе ти турила,
и турила Бајрама удовџију!"
Туј је Риста сестру послушаја,
па се врати Риста куде кућу, 40
ич се мајке Риста не казаја,
па узеја пушку брзометку,
па узеја ножа белокорца,
па узеја две канате у руке,
и отиша на чешму шарену, 45
тамо поче воду да си пуни;
туј га њега Бајрам опазија:
„Оре, Ристо, море мушко дете,
ја те тражим тебе бре по небо!"
Ал говори Ристо мушко дете: 50
„О Бајраме, Бајрам удовџино,
пуцај прво из твоје пушке сребрнице,
да не рекнеш прво сам (ја) пуцаја,
(ја пуцаја) па сам те убија!"
Врну пушку Бајрам удовџина, 55
право гађа, али криво згађа;
Врну пушку Риста мушко дете,
криво гађа, право у сред чело;
Бајрам паде, фала му остаде.
Напунија Риста две канате воду, 60
па исека Бајрамову главу.
(па) отиша Риста куде кућу:
„На ти, мајке, воду сам ти донеја,
срце да оладиш, муке да извадиш!"
„Оре, Ристо, моје мушко дете, 65
боље, синко, отров да си ми донеја,
се туј воду ти што си ми донеја!"
„На ти, мајке, једну лубеницу,
пратија ти Бајрам удвоџина!"
Одма кучка на земљу седнула, 70
одврзала Бајрамов шерветку,
кад видела Бајрамову главу:
„Оре, Ристо, моје мушко дете,
зашто, синко, овај да урадиш,
како неси оставија твоју главу тамо, 75
но си донеја Бајрамову овамо?"
Туј се Риста млого разљутија:
„Ћути, мајке, више не говори,
ће ти извадим језик сад од једњак!"
Па искараја на друм, на раскрсја, 80
умазаја лојем и катраном,
запалија не четири стране;
Јелка гори, већ не мож да збори;
„Свети ми, мајке, ја да вечерам!"



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 471-473.