Синоћ писмо у Дубицу дође,
Да се купе млади Дубичани,
Да одлазе на цареву војску.
Неког прати стар отац и мајка,
А некога братац и сестрица, 5
А Јована нико, ни од куда,
Всћ његова једина сестрица.
Кад су они на по пута били,
Враћали се многи пратиоци,
Не враћа се сеја Јованова. 10
Прати браца до сињега мора;
Кад су дошли мору на брегове,
Сузама је замутила море,
А с јауком суставила шајке;
Ту су Турци милостиви били, 15
Измеђ' себе тихо говорили:
„Мили Боже, мила брата сеји,
Да пустимо мила брата сеји,
Не би л' нам се избистрило море,
И лагане покренуле шајке?” 20
Пустили су мила брата сеји,
Одмах им се избристрило море,
И лагане покренуле шајке,
Оде шајка морем пливајући,
А сестрица с братом пјевајући. 25
Ђорђе Рајковић, Српске народне песме из Славоније, приредила Славица Гароња-Радованац, Београд: Удружење Срба из Крајине и Хрватске: Књижевно друштво "Свети Сава", 2003., стр. 234-235.
