Синоћ пашин конакчија дође
у Данојле, љубе Маинојлове.
Турћин турски хладне воде ишће:
— Гедер суи, љубо Манојлова?
Она не зна шта Турчин говори. 5
Ал њој вели кћерца са пенџера:
— Ах бора ти, мила моја мајко!
Зар ти не знаш, шта Турчин говори?
Турчин турски хладне воде ишће.
Онда вели пашин конакчија: 10
— О, Данојло, љубо Манојлова!
Поклани ми терџуман дјевојку!
Тко је њојзи косу одгојио?
Њему вели љуба Манојлова:
— У оца је кћерца јединица, 15
на крилу је турски научио,
а ја сам јој косе одгојила.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 758.
