Синоћ касно захајаше сунце,
Дивојачка ј’ на умору мајка.
Дивојка се вишњен Богу моли:
„Вишњи Боже, не умор' ми мајке!
Нећу пити вина чрљенога, 5
Нит' ћу љубит лица јунашкога,
Нит’ ћу ходит у коло с другама!"
Молила је и умолила је.
Дивојка се ј' криво Богу клела:
Она ј' пила то чрљено вино, 10
И љубила ј' то лице јунашко,
И ходила ј' у коло с другама.
