Синоћ драги у дворове дође,
и одма ме стаде да прашује:
„Куде ти је, Јане, златан прстен?“
„Златан прстен, драги, нана чува."
„Ћути, Јане, ћути, не ме лажи, 5
ете ти га прстен та у бега,
у беговога, Јане, сеиза.
Синоћке коњи, Јане, појеше,
на руку му прстен сијаше."
