Синоћ Осме из Новога дође,
Из Новога града бијелога;
Својој љуби жалост задавао:
Ајде, љубо, куд је теби драго,
Ја сам наша у Новом ђевојку, 5
И љепша је и већа од тебе,
Биће мени барјактар пред војском,
Носиће ми барјак о рамену;
До кољена сабљу димишкињу[1].
Референце
↑Више је познато: димишћија. Ма ја не ћадијах поправљати. Слушао сам Србе и Српкиње на Мариндолу и Бојанцима, они пјевају ову пјесмицу овако чисто српски као да су скоро сјели онуда, а окољени су готово прекриљени крањскијем свијетом! - Лијеп је ово доказ да Срби милују своју народност.
Извор
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 190.
