Синоћке се бег Јован бег ожени,
А од јутрос ситна књига допаде,
Да полази бег Јован-бег у војску;
Верна љуба до њег’ седи и плаче:
— На ким' мене, твоју љубу, остављаш? — 5
— Остављам те твојој мајци и мојој. —
— На шта мени твоја мајка и моја,
Кад ја немам тебе, мога Јована:
Кад ја пођем за трпезу вечерат,
Чини ми се та вечера чемерна, 10
Кад ја пођем у ложницу легати,
Чини ми се та ложница гробница! —
2. Матица, 1869, 644, бр. 7; Ареенијевић напомиње уз песму,- „Уз ову песму припев „ефендим" и „ај вај!“ — на се овако пева: „Синоћке се, синоћке се, ефендим, бег Јован-бег ожени, ај, вај бег Јован-бег ожени!“
Референце
Извор
Миодраг Матицки, Од сна до запада: лирске песме банатске војне границе из збирке Владана Арсенијевића, Вршац, Клуб писаца, 1967., стр. 14.
