Синоч слнце у заставу зајде
а од јутро крваво истече?”
Мајћа си га лепо питувала:
„Синко слнце, дете материно,
зашто синоч у заставу зајде 5
а од јутро крваво истече?”
„Земља небо на суд потерала
зашто пушта слане и снегове
па је бије пребелу пшеницу.
Мен терају мартурија да сам, 10
а ја не знам по кога да думам,
дал’ по небо, дал’ по црну земљу.
Затој сам ти у заставу зашло!”
Певач, место записа и напомена
Према казивању Давида Савића песме забележила др. Оливера Младеновић.
Референце
Извор
Овај Гора разговора нема...(Народне песме из околине Калне). Према казивању Давида Савића песме забележила Оливера Младеновић. 17/1977. бр. 1. стр. 84.
