Синоч Марко од Солуна дојде
и доведе Солунку девојћу.
Он вечера, она не вечера,
он говори, она не говори,
он се смеје, она се не смеје. 5
А Марко је потијо говори:
„Вечер’, Маро, не вечерала га!
Говор’, Маро, не говорила га!
Смеј се, Маро, не насмејала се!“
Девојћа му потијо говори: 10
„Вечер’, Марко, ако ти с’ вечера,
Говор’, Марко, ако ти с’ говори;
смеј се, Марко, ако ти се смеје,
мене неје за твоју вечеру,
мене неје за твоје говоре, 15
мене неје до твоје смејање,
нел је мене до моје невоље
где два стану, све од мене вреве:
„Овој ми је крадена девојћа?“
- „А ја нес'м крадена девојћа, 20
с'с слнце свм из баштини двори,
с јасни месец у војнови двори!“
