Сине Виде с војске иде,
Мајка му се радовала;
Ал' говори сине Виде:
„Не радуј се, мила мајко,
За мном иду три џелата!” 5
„Не бој ми се, сине Виде,
Мајка ће те сакривати,
У пивнице камените,
На којим' су камен-врата!”
Ал' ето ти три џелата: 10
„Казуј мати, сина Вида!”
„Мој је синак у горици,
Каменом се каменио,
Дрветом се дрвенио!”
/Ал говоре три џелата/: 15
„Казуј секо, браца свога!”
„Мој је братац у горици,
Каменом се каменио,
Дрветом се дрвенио!”
/Ал' говоре три џелата/: 20
„Казуј љубо, драгог свога!”
„Моје драго у пивници,
У пивници каменитој,
На којој су камен-врата!”
Ал' ето ти три џелата, 25
Отворише сина Вида;
Ал' говори сине Виде:
„Стан', почекај, три џелата!
Да попијем до три чаше:
Једну чашу, слатког меда, 30
Другу чашу, рујна вина,
Трећу чашу, горког једа!
Која чаша слатког меда,
Оно ј' чаша мајке моје!
Која чаша рујна вииа, 35
Оно ј' чаша секе моје!
Која чаша горког једа,
Оио ј' чаша љубе моје!”
Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Изабрала, приредила и предговор написала Славица Гароња - Радованац, Стручна књига, Београд, 2000, стр. 108-109.
Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге : у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 54-55.
