Синак мајку по ђул-башчи вода,
доведе је мркој трњиници.
— Видиш, мајко, мрке трњинице,
такве очи у моје дјевојке.
— Нека, сине, ујела је гуја! 5
— Мила мајко, моји ситни зуби!
Доведе је бијелу зерину:
— Видиш, мајко, бијела зерина,
’вако лице у моје дјевојке!
— Нека, сине, вода ј’ однијела! 10
— А, бога ми, моја мила мајко,
на моје је дворе нанијела
и моје је ухватиле руке!
Доведе је руменој ружици:
— Видиш, мајко, румене ружице, 15
’ваки ђули у моје дјевојке!
— Нека сине, суђена ти била!
— Моја мајко, и ти здраво била!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 614.
