Симбиљ цвеће на вију зељену,
А моје срце вајно и ћемерно!
А поћим ти је вајно и ћемерно?
Синоћ ми се драго препросило,
Ју маалу моју посестримку, 5
Још ме зове на свадбу да идем!
Даљ да идем, даљи да не идем?
Ајд’ да идем, да знам да не дођем!
Венћај куме немој да прекљињеш!
Ја не кунем, само срце куне: 10
„Род да роди, колко врба гројзе,
Да с’ уфајди колко лис’ на гору!
За годину млада невестица,
Пол’ године млада удовица,
За недељу моја служеница!"[1]15
