Сила љубави
(Сарајевска).
Колика је Јахорина планина, злато!
Злато л' моје, планина планина! [1]
Кроз њу тече тиха вода ријека.
На њој сједе два дилбера лијепа:
Какве су им шаинове обрве. 5
Занијеше моју памет до мрве!
Кад ја сједем вечерати вечеру,
Чини ми се та вечера чемерна;
Кад понесем шимшир-кашу ка грлу.
Чини ми се синџир-гвожђе на грлу; 10
Кад ја пођем преко прага у собу,
Чини ми се негве су ми на ногу;
Кад ја пођем у ложницу спавати,
Чини ми се та ложница тавница;
Кад ја пођем у џамију клањати, 15
Чини ми се, џамија се поклања.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg