Сива магло...

Сива магло... Писац: Никанор Грујић

Сива магло, ти не падај на ме!
Крај мене су развалине саме,
С којих туга најчешће полеће,
Ту ни теби добро бити неће.
Склониште је овде цигло за ме —
Сива магло, ти не падај на ме!

Већ се дижи небу у висине,
Пусти сунце нек’ ми једном сине!
Душа жуди мира који чара,
Жели да се с небом разговара,
За тобом ће кад је терет мине
— Па се дижи небу у висине!

Извор

• Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 233

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никанор Грујић, умро 1887, пре 136 година.