Сибињанин Јанко и његов сестрић
Фала богу, фала јединоме,
да ли грми, да л' се земља тресе,
да ли море бије у брегове,
да ли овце за јаганце блеју,
да ли пишту оне љуте змије, 5
љуте змије у горе зелене?
Нити грми, нит’ се земља тресе,
ни ми море бије у брегове,
ни ми овце за јаганце блеју,
ни ми пишту оне љуте змије, 10
љуте змије у горе зелене,
но ми пишти она силна војска,
силна војска султана Мурату,
чудно се је, кажу осилила,
све Косово рамно претиснула, 15
од Липљана дори до Звечана,
од Мрамора до сува Јавора,
од Голеша дори до Шашковца,
коњ до коња, јунак до јунака,
коњи фишту а јунаци пишту, 20
све се редом, каже, разбегали,
сал излега од Сибиња Јањко,
он излега на Голеш планину,
па се спраља, каже, на бој да удари,
нико нема Јањку у помоћи, 25
па он има једнога сестрића,
сестрића у Сибиња града,
по имену Секулицу дете,
па му пише од Сибиња Јањко,
па му пише једну ситну књигу, 30
те гу праће његове мајке,
његове мајке а своје миле сестре:
„Да ми испратиш Секуленцу дете,
да ми испратиш мене у помоћи!"
Кад ми гледа Милица сестрица, 35
кад ми гледа ону ситну књигу,
другу ми је натраг повратила:
„Чујеш брате од Сибиње Јанко,
ја не могу дете да ти испратим,
моје дете дванајест година, 40
ја не могу на бој да га испраћам!”
Кад је видео од Сибиње Јањко,
де му књига натраг поврнута,
не да дође Секуленце дете,
не да дође њему у помоћи, 45
чудно се је Јањко разљутија,
све је лице ноктима изгреба,
крвом књигу ситно написаја,
те гу јопет сестре повратија:
„Ел ми испрати Секуленце дете, 50
ели дођи у Сибиња града,
погубићу сестру и сестрића!”
Нема куде Милица сестрица,
ће да испрати Секуленцу дете,
женска страна кратка ума, 55
дуга коса, не се моли Богу јединому,
но се моли коњу дебелому:
„Чујеш доро, чујеш добро моје,
донеси ми Секулу дијете,
ја ћу тебе зобом да те зобим, 60
и ћу тебе вином да појим!”
Па му справља она вериа љуба,
па му справља ону остру сабљу,
не се моли Богу јединому,
но се моли оне остре сабље: 65
„Чујеш ли ме, мори, остра сабљо,
донеси ми Секуленцу дете,
ја ћу тебе у дукат да уковим,
и ћу тебе свилом да подкитим!”
Испратише Секуленцу дете, 70
испратише на Голеш планину,
испратише ујке у помоћи,
кад ми отиде Секуленца дјете:
кад ми отиде на Голеш планину,
те га виде од Сибиње Јанко, 75
руке шири те га њега грли:
„Добро доша Секуленца дјете!"
Па га пита Секуленца дјете:
„Да ми кажеш мој мили ујаку,
да ми кажеш куј је царев чадор". 80
Па ми Јањко њему доказује:
„Чујеш ли ме Секуленца дјете,
царев чадор месец барјак има,
и врата су чојом затворена".
Па пооди јуначка му срећа, 85
па пооди Секуленца дјете,
па пооди боја да удари;
кад је улега у Косово рамно,
кад улега сокак направија,
нико нема дјете да узапре, 90
право иде и царев чадор тражи
кад је бија близо преближаја,
те га виде султане Мурате,
створија се сури орлетина,
те летнујна горе как небеса; 95
кад га виде Секулица дјете,
да он летну горе как небеса,
он се створи једна љута змија,
те улезе по траве зелене,
кад га виде она орлетина, 100
да се створи она љута змија,
тад се суну она орлетина,
тад се суну горе од небеса,
да утепа ону љуту змију,
змија беше гајрет учинила, 105
те довати суру орлетину,
те довати за ону суру шију,
те да удави ону орлетину:
каде виде она ситна војска,
каде виде чуда великога, 110
и не знају што је одистина,
и не знају шга је љута змија,
дозиваше од Сибиње Јанка:
„Од’ да видиш чуда великога,
да удави једна љута змија, 115
да удави једну орлетину!"
Каде дође од Сибиње Јањко,
он не пази чуда што да бидне,
но он виде сабљу димискињу,
кад извади сабљу димискињу, 120
не удара суру орлетину,
но удара ону љуту змију,
кад удари ону љуту змију
исече гу ону десну руку,
десну руку Секулицу дјете, 125
тад ми писну Секулица дјете:
„Зашто, каже, ујко од Сибиње,
а ти нећеш турскога цара,
но ти оћеш мене сиромаа,
исече ми моју десну руку!". 130
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
