Јал' је рано, јал' високо сунце?
Могу л' бити, ђе сам наумио,
Ђе' но невен до кољена расте
И шеница коњу до рамена?
У шеници бунар вода хладна, 5
На бунару Иван момче младо,
Сузе рони, а године броји,
Мало их је јунак набројио;
Седамдесет и седам година. —
„Ја се јунак ни женити не ћу, 10
„Док ј' у селу сеје Југовића.“
Мисли јунак нико га не слуша,
А то слуша девет Југовића;
Око сеје кулу сазидали.
Бога моли Југовића сеја: 15
„Дај ми Боже вјетра јесенскога,
„Да обори кулу Југовића.“