Сестра брата на вечеру звала:
„Ајде, брате, са мном вечерати!"
Брат је сестри тихо говорио:
„Не могу ти, сестро, вечерати,
ја сам синоћ у механу био, 5
са Турцима кавгу заметнуо,
убио сам у мајке јединца,
а цар неће ни сребро ни злато,
само оће у замену главе,
или моју или кога мога." 10
Опет сестра брата позивала:
„Ајде, брате, са мном вечерати,
сестра има до четири сина,
једнога ће цару поклонити,
и брату ће главу заменити." 15
Кад ујутру зора осванула,
дан свањава и сунце ограња,
кука мајка као кукавица,
кука мајка: кога да пробуди?
Радован је прво радовање, 20
Милован је друго миловање,
Јован ми је школе изучио,
Симеон је материн мезимац?
Она буди сина Симеона:
„Устај, Симо, моје чедо драго, 25
ујко те је у сатове звао,
да му будеш девер уз девојку!"
„Не буди ме моја стара мајко,
проговара млади Сименоне,
јер сам ноћас лоша сана снио: 30
крваве ми руке до лаката,
а зелени мачи до балкача!"
„Устај, сине, моје чедо драго,
да те ујак на поља не чека,
ти обуци свилу и кадифу, 35
па ти крени низ то поље равно!"
Устао је, мајку послушао,
обукао је свилу и кадифу,
и кренуо уз то поље равно.
Не чеку га кићени сватови, 40
но га чеку три Турчина млада,
један каже: „Силнога јунака!"
други каже: „Силнога јунака!
како ће га одгорети мајка?"
трећи шути, ништа не говори, 45
ману сабљом, откиде му главу;
мртва глава, језик проговара:
„Драга браћо, три Турчина млада,
метните ме коњу око врата,
носите ме мојој старој мајки, 50
нека плаче, нека јадикује,
нека види синово деверство,
у деверство ујку у неверство!"
То изусти, лако душу пусти.
Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 456-457.
