Пелин брала лијепа дјевојка,
Пелин брала руке оставльала. -
Онуд јаше господине Павле,
И говори господине Павле:
„Бога теби лијепа дјевојко!
„Каква ти је бједљива невоља?
„Пелин брати, руке остављати?
И говори лијепа дјевојка:
„„Кад ја немам ниђе никог' свога!
„„Само једну сестрицу Јелицу,
„„И она м' се далеко удала:
„„Преко мора за некаква Павла.""
Њој говори господине Павле:
„Бога теби лијепа дјевојко!
„Од' овамо к мени на коњића,
„Па ћеш бити моја слушкињица,
„И мог' малог' чеда зибарица,
„И мојије кључа кључарица.“
To пocлyне лијепа дјевојка
Па ми иде к њему на коњића.
Кад су дошли у дворе бијеле,
Говорио господине Павле:
„Бога теби млада госпојица!
„Ево теби једна слушкињица,
„Нашег' малог' чеда зибарица,
„И нашије кључа кључарица.“
Одма иде лијепа дјевојка,
- Одма иде и чедо јој зиба.
Лијено пјева млада зибарица:
- Живо било и оцу и мајки, -
- И тетици младој зибарици!
То дочуле све четири слуге:
И говору све четири слуге:
„Бога вама (!) млада госпојице!
„Зло вам (!) пјева млада зибарица
„Мртво било и оцу и мајки
„А и мени младој зибарици.“
И говори млада госпојица:
„„Бога вами све четири слуге
„„Ви ми ид’те у гору зелену,
„„Пa пребер'те листак и травицу,
„„Па нађите змију пресојницу,
„„Пуцкајте је двама шибицама,
„„И боцкајте трема иглицама,
„„Док вам пусти јада и чемера.""
То послуну све четири слуге,
Па отиду у гору зелену.
Пребрале су листак и травицу,
Па су нашле змију пресојницу,
Пуцкале је двема шибицама
И боцкале трема иглицама,
Пустила им јада и чемера.
И говору све четири слуге:
„Бога вама млада госпојице !
„Ми смо ишли у гору зелену
„Пребрали смо листак и травицу,
„Па смо нашли змију пресојницу,
„Пуцкали смо двема шибицама
„И боцкали трема иглицама,
„Пустила нам јада и чемера.""
Ево иде млада госпојица,
- Ево иде доље у подруме,
Пa наточи једну чашу вина,
Па ми носи младој зибарици:
Ево теби млада зибарица,
- Ево теби једна чаша вина,
Ижедњела с' чедо зибајући.
То послуну млада зибарица
Па ми пије ову чашу вина.
Вино пије и к смрти се справља...
Циче плаче млада зибарица:
„Бога теби сестрице Јелице!
„Ђе је наше руво пребијело?
„Које нам је под'јелила мајка!
„Теб' је дала руво пребијело,
„А мени је круну превијану." -
Циче плаче сестрица Јелица,
И говори сестрица Јелица:
„„Бога вама све четири слуге!
„„Зашто м' нисте право диваниле?
„„Сад ја више ниђе никог' немам,
„„Само ову сестрицу једину,
„„И њу сам си саде отровала."" -
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 39-42.
