Служи Виден цара девет годин',
нит задрема нит му чашу проли,
а кад наста година десета,
тад је Виден мало задремао
и цару је чашу просипао. 5
И тад не би, ал га преварише,
преварише курве по чаршији.
Кад је царе за ово дознао,
везиру је своме наредио
да Видена у тавницу баци, 10
ал Видена нигде живог нема.
Свуд тражише, ал га не нађоше;
нађоше му сестру Видосаву,
удрише јој троструке камџије:
„Кажи, Видо, Видена јунака!" 15
Видосава мирно одговара:
„Жив да ми је, ал ја не знам где је.“
Одсекоше густе русе косе:
„Кажи, Видо, Видена јунака!“
Видосава мирно одговара: 20
„Жив да ми је, ал ја не знам где је.“
Одсекоше ноге до колена:
„Кажи, Видо, Видена јунака!“
„Жив да ми је, ал ја не не знам где је.“
Извадише сне црне очи: 25
„Кажи, Видо, Видена јунака!“
Опет Вида мирно одговара:
„Жив да ми је, ал ја не знам где је.“
Тад нађоше Виденову љубу,
Удрише јој троструку камџију: 30
„Кажи нама Видена јунака!“
А она им кучка одговара:
„Живи да сте, не удрите више,
казаћу вам Видена јунака —
Вида га је у порум сакрила.“ 35
Напомена
Песме забележио Светислав Првановић, по казивању Лене Крстић из Врбице.
Референце
Извор
Сестра троваљћа. Песме забележио Светислав Божиновић. 3/1963. бр. 1. стр. 41.
