Пређи на садржај

Сестра издаје брата

Извор: Викизворник

* * *


Сестра издаје брата

Фала богу, фала јединоме,
имала мајка једно лудо дете,
лудо дете, лудога Јована,
па га мајка лудо оженила,
оженила, дугом задужила, 5
нешто мало, дванаест иљаде.
Сви дужници дугови тражију,
па нећеју дуго да чекају,
но тражеју Јован лудо дете.
То дочула остарела мајка, 10
па награди кулу од камена,
и на кулу врата од камена,
и на врата девет катанаца,
ту га мајка Јована запела,
запела га сас ујку млађега. 15
Дигоше се девет кафеђије,
и десетом главом ћасеџије,
право иду остареле мајке.
„Чујеш ли ме, Јованова мајко,
кажи нам а де ти је Јован!” 20
„Чујте мене, девет кафеџије,
и десети главу ћасеџије,
ево има три година дана,
како несам Јована видела
нит се мајка у Јована заклела”. 25
Фала богу, фала јединоме,
дигоше се девет кафеџије,
па отоше Јованове љубе.
„Чујеш ли не, Јованова љубо,
ево тебе голем бакшиш дати, 30
да ти дамо три реда дукате,
кажи нама а де ти је Јован”.
„Чујте мене, девет кафеџије,
а десета главу ћасеџије,
ето има три године дана, 35
како несам Јовна видела,
нит му љуба премену пратила”.
Фала богу, фала јединоме,
дигоше се девет кафеџије,
ај, десету главу ћасеџије, 40
право иду Јованове сестре.
„Чујеш ли не, Јованова сестро,
ево тебе голем бакшиш дати,
да ти дамо три реда дукате,
кажи нама а де ти је Јован”. 45
Фала богу, фала јединоме,
њу гу кучку љуто превариле,
кажувала а де гу је Јован.
„Чујте мене, девет кафеџије,
дајте мени три реда дукате! 50
Наградила остарела мајка,
наградили кулу од камена,
и на кулу врата од кремена,
и на врата девет катанаца,
ту је мајка Јована запела". 55
Фала богу, фала јединоме,
кад отоше девет кафеџије,
ај, десета глава ћасеџије,
па разбише кулу од камена
и на кулу врата од кремена, 60
и на врата девет катанаца,
те су, море, Јована погубили.
Мртва глава, језик проговара:
„Стара мајко, у рај да ми идеш!
Верна љубо, још боље да наћеш! 65
Црна сестро, у катран да вријеш!"

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 167-168.