Сестра за брата[1]
Вино пије нејаки Стеване,
У механи под зеленом јелом,
Пак се мало завадило друштво,
Тргне сабљу, нејаки Стеване,
Тргне сабљу да развади друштво, 5
Па погуби Биркињино дете.
Кад у јутру бео дан освану,
Дан освану и ограну сунце,
Нујан Стева по дворови шеће.
Питала га јединица сеја: 10
„Ој Бога ти, мој брате рођени,
„А што нујно по дворови шећеш?
„Или си се омалио блага,
„Ил' ћеш, брате, на цареву војску?“
Ал' говори нејаки Стеване: 15
„Нити сам се омалио блага,
„Нити ћу ти на цареву војску.
„Синоћ сам ти у механи био,
„У механи рујно вино пијо,
„Па се мало завадило друштво, 20
„Тргнем сабљу да развадим друштво,
„Па погубим Биркињино дете,
„Сутра ћу ти изгубити главу!“
Ал' бесједи јединица сеја:
„Не бој ми се, мој брате рођени, 25
„Сеја има до три мила сина,
„Једним ће ти искупити главу!“
Кад у јутру бео дан освану,
Дан освану и ограну сунце,
Али иде остарела мајка 30
Она иде сину Миливоју:
„Миливоју, мило чедо моје,
„Миливоју, прво миловање,
„Тебе зове ујко у деверство,
„Да му будеш девер до девојке; 35
„Ујко даје коња и оружје,
„Мила ујна танану кошуљу,
„Више злата него бјела платна,
„И још даје ђердан од дуката,
„Да ти вежеш коњу око врата, 40
„Па да дичиш ујкове сватове,
„Да се знаде ко ујка имаде!“
Ал' беседи дјете Миливоје:
„Ој Бога ти, моја стара мајко,
„Љуто ме је забољела глава 45
„Чини ми се добра бити не ће!“
Она иде дете Радовану.
„Радоване, друго радовање,
„Тебе ујко зове у деверство,
„Да му будеш девер до девојке; 50
„Ујко даје коња и оружје,
„Мила ујна танану кошуљу,
„Више злата него бјела платна,
„И још даје ђердан од дуката,
„Да ти вежеш коњу око врата, 55
„Па да дичиш ујкове сватове,
„Нек се знаде ко ујка имаде!“
Ал' бесједи дјете Радоване:
„Љуто ме је забољела глава,
„Да од главе преболети не ћу, 60
„Већ ти иди брату најмлађему,
„Најмлађему, нејаком Лазару!“
Ту не стоји остарела мајка,
Већем иде нејаком Лазару:
„Аој Лазо, материна мазо, 65
„Тебе зове ујко у деверство ,
„Да му будеш девер до девојке;
„Ујко даје коња и оружје,
„Мила ујна танану кошуљу,
„Више злата него бјела платна, 70
„И још даје ђердан од дуката,
„Па да вежеш коњу око врата,
„Па да дичиш ујкове сватове,
„Нек се знаде ко ујка имаде!“
Ал' се спреми нејаки Лазаре, 75
А ујко му коња оседлава,
И ујко му сабљу припасује,
Сузе рони, остарела мајка,
Сузе рони, па Лази говори:
„Аој Лазо, моје чедо драго 80
„Ти кад дођеш на сред горе чарне,
„Ти подвикни ситно гласовито,
„Пред тебе ће истрчати ујко!"
Ујко стоји, па сузама рони.
Чикну коња нејаки Лазаре 85
Па он оде у гору зелену,
Па кад дође на сред горе чарне,
Он подвикну ситно гласовито;
Изађоше три Арапа млада,
Један вели: да чудна јунака, 90
Други вели црни Арапине:
Како га је прежалила мајка?
Трећи ћути ништа не дивани,
Трже сабљу одсече му главу.
Мртва глава, Лаза проговара: 95
„Бог убио ону сваку мајку,
„Која воле брату него сину,
„Која даје сунце за месеце!“
