Сестра брата на сунашце зове,
„Оди, брале, руке да грејемо,
да гледамо кићени сватови,
у чије ће да најезде,
бре, не дај, не дај, девојко, 5
јелен ти у двор ушета.
Бел ти босиљак погази.
Нека га, нека га, другаче,
ја сам га зато садила,
у поље идем, полевам. 10
Драгослав Антонијевић, Алексиначко поморавље, Српски етнографски зборник - Живот и обичаји народни, књ. 35., Српска академија наука и уметности, Београд, 1971., стр. 226.
