Сестра Милица
Што се бели горе у планине?
Да л’ је иње, ил’ бели босиљак?
Неје иње, ни бели босиљак,
но се белив Миличиии двори.
Мица има два шар'на санд'ка, 5
па је Мица дари испразнила,
сакрила је два брата рођена,
турила ги у шарени санд'к,
качила ги горе у амбари,
у амбари, у беле пченице. 10
Оздол идев пашини сејмени,
право идев Миличини двори,
проговарав пашини сејемни:
„Добар вече, Милицо девојко!
Кажи, Мицо, два брата роћена.” 15
Проговара Милица девојка:
„Чујте овам, пашини сејемени,
немам браћа, немам што да кажем!"
Уфатише Милицу девојку,
осекоше ноге до колена, 20
осекоше руке до рамена,
извртеше тија црни очи,
Мица своју браћу не казала.
Уфатише Миличину снаву,
уфатишс, богме, ударише: 25
„Кажи, кучко, мужа и девера!”
Проговара Миличина снава:
„Чујте овам, паншни сејемени,
пуштите ме мене у животу,
ја ће кажем мужа и девера. 30
Мица има два шар'на санд'ка,
па је Мица дари испразнила,
сакрила је два брата роћена,
качила ги горе у амбари,
у амбари, у беле пченице. 35
Отидоше пашини сејемени,
отидоше горе у амбари,
извадише два брата рођена;
врзаше ги руке наопако,
истераше Миличини двори, 40
отераше по теј пусте горе.
Поче Мица жално да си плаче;
„Аој браћо, аој мили браћо,
ноге немам да по браћа трчим,
руке немам да си браћа отнем, 45
очи немам да си браћа видим!”
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
