Серма
Кад боле зглобови на рукама и ногама (често праћено и отоком) у источној Србији, Македонији и западној Бугарској називају серма. Сем овог, срећу се и други, слични називи: сирма (299, с. 145; 492, с. 339; 520, с. 153), церма (102, с. 576; 405; 510, с. 105), церм (549, с. 54), зерма (582, с. 173).
Баје се када је месец у последњој четврти („гинеж на месечината“), листом од купине (510, с. 105); или се болесно место маже зејтином и раженим брашном, а бајалица изговара:
Сирма, парма,
на ражен паздила,
на пазар одила;
срештнал па вълк,
изел па без уста,
изсрал па без дупе.
(520, с. 153)
У овој басми се јавља један од постојанијих мотива, необичан лов плена, кога срећемо у басмама од различитих болести.
Занимљиве податке за разумевање бајаличке традиције даје и ова бугарска басма:
Ти що щеш, ти, ермо, зермо,
ние сме кауре,
ние в черква не ходим,
ние свещи не палим.
Тебе те калесвата
на Ирин Пирин планина,
там има ляво масло,
ляво сирене,
ляви ведра,
ляви овце,
ляви кози.
Да се очистиш от (име),
като чисто сребро,
като ясно слънце,
като синъо небе.
Да се очисти снагата му.
(582, с. 173)
Нису заступљене басме из извора: 79, с. 67; 179, с. 162; 338, с. 36; 377, бр. 35.
Референце[уреди]
Извор[уреди]
- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 405-406.