Септуагинта : Постање
| Септуагинта на српском Писац: Мојсије и други |
Излазак→ |
| Самостални ауторски превод Септуагинте на савремени српски језик, најстаријег грчког превода Старог завета. Молим да не мењате текст. Преводилац Бриск. |
Глава 1.
[уреди]1 У почетку створи Бог небо и земљу.
2 Али је земља била невидљива и неуређена, и тама је била над безданом, а Дух Божји лебдео је над водом.
3 И рече Бог: Нека буде светлост, и би светлост.
4 И виде Бог светлост да је добра, и растави Бог светлост од таме.
5 И назва Бог светлост дан, а таму назва ноћ, и било је вече и било је јутро, дан први.
6 И рече Бог: Нека буде свод посред воде и нека буде разделница између воде и воде, и било је тако.
7 И начини Бог свод, и подели Бог воду под сводом од воде над сводом.
8 И назва Бог свод небом, и виде Бог да је то добро, и било је вече и било је јутро, дан други.
9 И рече Бог: Нека се вода која је под небом сакупи на једно место и нека се покаже копно, и било је тако. И вода која је била под небом сакупила се на своја места, и појавила се сува земља.
10 И назва Бог копно земљом, а скупове воде назва морима, и виде Бог да је то добро.
11 И рече Бог: Нека земља произведе крмно биље које даје семе према својој врсти и према свом облику, и плодно дрво које доноси плод чије је семе у њему, према својој врсти на земљи, и било је тако.
12 И земља је произвела крмно биље које носи семе према својој врсти и према свом облику, и плодно дрво које рађа плод чије је семе у њему, према својој врсти на земљи, и Бог виде да је то добро.
13 И било је вече и било је јутро, дан трећи.
14 И рече Бог: нека буду светлила на небеском своду да обасјавају земљу и да деле дан од ноћи, и нека служе као знакови за посебна времена, дане и године.
15 И нека светле на небеском своду да обасјавају земљу, и било је тако.
16 И створи Бог два велика светлила: веће да управља даном, и мање да управља ноћу, и звезде.
17 И постави их Бог на небеском своду да обасјавају земљу,
18 И да управљају даном и ноћу и да растављају светлост од таме. И виде Бог да је то добро.
19 И било је вече и било је јутро: дан четврти.
20 И рече Бог: "Нека воде донесу жива бића*,
- дословно: гимзавце живих душа.
и птице које лете по земљи и по небеском своду. И било је тако.
21 И створи Бог велике китове, и сва жива створења што су их воде изнедриле, по врстама њиховим, и сваку птицу крилату по врстама њиховим. И виде Бог да је то добро.
22 И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите, и напуните воде у морима, и нека се птице множе на земљи.
23 И било је вече и било је јутро: дан пети.
24 И рече Бог: нека земља произведе сва жива створења по врстама њиховим: четвороношце и гмизавце и дивље животиње земаљске по врстама њиховим. И било је тако.
25 И створи Бог земаљске звери по врстама њиховим, стоку по врстама њиховим, и све што гмиже на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је то добро.
26 И рече Бог: начинимо човека на своју слику и прилику, и нека влада над морским рибама, и над небеским птицама, и над стоком и свом земљом, и над свим гмизавцима што гмижу по земљи.
27 И Бог створи човека, по слици Божјој створи га, мушко и женско створи их.
28 И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите, и напуните земљу и покорите је, и владајте морским рибама и небеским птицама, и свом стоком и свом земљом, и свим гмизавцима који гмижу на земљи.
29 И рече Бог: Ево, дао сам вам сваку траву која носи семе по свој земљи, и свако дрво које има плод који носи семе; нека вам то буде храна.
30 И свим земаљским зверима, и свим небеским птицама, и свим гмизавцима што се мичу по земљи и у којима има живе душе, дао сам им сваку зелену траву за храну. И било је тако.
31 И виде Бог све што је створио, и било је веома добро. И било је вече и било је јутро: дан шести.
Глава 2.
[уреди]1 Тако су били довршени небо и земља и сав њихов поредак.
2 И шести дан Бог је довршио своја дела која је учинио, и починуо је седми дан од свих својих дела која је учинио.
3 И Бог је благословио седми дан и посветио га, јер је тај дан починуо од свих својих дела што их је као Бог намеравао да учини.
4 Ово је књига о постанку неба и земље, кад су настали, оног дана кад је Господ Бог створио небо и земљу,
5 кад на земљи још није било пољског биља и још није никла свака пољска трава, јер Господ Бог још није пустио кишу на земљу и није било човека да је обрађује.
6 Али из земље је потекао извор и појио је све лице земље.
7 И Бог је створио човека од земаљског праха, и дунуо је на његово лице дах живота, и човек је постао жива душа.
8 И засадио је Бог рај* на истоку у Едему и сместио је тамо човека кога је створио.
- или врт
9 И Бог је учинио да из земље никне разноврсно дрвеће - пријатно за гледање и добро за јело, дрво живота усред раја и дрво познања добра и зла.
10 И река је извирала из Едема да натапа рај; одатле се дели на четири крака (реке).
11 Једној је име Фисон и тече око целе земље Евиле - где има злата.
12 Злато те земље је добро, а има и анфракса* и зеленог камена*.
- анфракс - вероватно гранит а зелени камен - вероватно рубини, смарагди и друго драго камење.
13 Име друге реке је Геон и то је она која тече око целе земље Етиопије.
24 Трећа река је Тигрис и тече насупрот Асирцима. Четврта река је Еуфрат.
15 И Господ Бог узе човека којег је створио и настани га у Рају ужитака да га обрађује и брине се за њега.
16 И Господ Бог заповеди Адаму говорећи: Једи плодове са сваког стабла у рају.
17 А са стабла познања добра и зла - са њега не смеш јести, јер оног дана када будеш с њега јео, сигурно ћеш умрети.
18 И рече Господ Бог: Није добро да човеку буде сам; начинимо му помоћника као што је он.
19 И створи Бог од земље све звери и све небеске птице, и доведе их к Адаму, да види како ће их назвати. И како год је Адам назвао свако живо створење, тако се звало.
20 Тако је Адам дао имена свој стоци и свим небеским птицама и свим земаљским зверима. Али за Адама није пронађен помоћник попут њега.
21 И Бог баци Адама у транс, и он заспа; и узе једно од његових ребара и испуни његово место месом.
22 И начини Господ Бог жену од ребра што га узе од Адама
33 и доведе је к Адаму.
23 И Адам рече: Ово је сада кост од мојих костију и тело од мог тела. Она ће се звати жена, јер је узета од свог мужа.
24 Зато ће човек оставити оца и мајку да прионе
34 уз своју жену и обоје ће бити једно тело.
25 И Адам и његова жена су били обоје голи, али се нису стидели.
Глава 3.
[уреди]1 Змија је била најлукавија од свих животиња на земљи које је створио Господ Бог. И змија је рекла жени: "Да ли је Бог заиста рекао да не смете јести ни са једног рајског дрвета?"
2 А жена рече змији: "Плодове са рајског дрвећа можемо јести;
3 али за плодове са дрвета које је усред раја, Бог је рекао: 'Не једите са њега нити га се дотичите да не умрете.' "
4 А змија рече жени: "Нећете смрћу умрети.
5 Јер Бог зна да ће вам се очи отворити оног дана кад са њега будете јели и бићете попут богова који познају шта је добро добро а шта зло."
6 И жена виде да је дрво добро за храну; да је дивно видети га очима и да је разумевање одлично, па је узела нешто од његових плодова, појела и дала и свом мужу кад је био с њом. И кад су јели,
7 обома су се отвориле очи и схватили су да су голи. Сашили су смоквино лишће и начинили себи појасеве.
8 И кад су увече чули глас Господа Бога, који је шетао по врту, Адам и његова жена сакрили су се од лица Господа Бога међу рајским дрвећем.
9 И Господ Бог позва Адама и рече му: "Адаме, где си?"
10 А он му рече: "Чуо сам твој глас кад си ходао по врту и уплашио сам се јер сам го и сакрио сам се."
11 А Бог му рече: "Ко ти је рекао да си го? Да ниси јео са дрвета са којег сам ти забранио да једеш?"
12 А Адам рече: "Жена коју си ми дао да буде са мном, дала ми је са дрвета и јео сам."
13 А Господ Бог рече жени: "Зашто си то учинила?" А жена рече: "Змија ме је преварила и јела сам."
14 А Господ Бог рече змији: "Зато што си то учинила, проклета била од све стоке и од свих звери које су на земљи." На својим грудима и стомаку ићи ћеш и јешћеш земљу све дане свога живота.
15 И ставићу непријатељство између тебе и жене; и између твог и њезиног семена. Он ће вребати на твоју главу, а ти ћеш вребати на његову пету.
16 А жени рече: "Умножићу твоје јаде и твоје муке. У боловима ћеш децу рађати и жудићеш ћеш за својим мужем, а он ће тобом владати.
17 А Адаму рече: "Зато што си послушао глас своје жене и јео са стабла за које сам ти заповедио да не једеш, нека је проклета земља за сва дела твоја. С муком ћеш јести од ње (рода њеног) све дане живота свога.
18 Трње и чичак ницаће ти, а ти ћеш јести пољско биље.
19 Са знојем лица свог јешћеш хлеб свој док се не вратиш у земљу из које си узет; јер земља си и у земљу ћеш се вратити.
20 И Адам назва своју жену Зое*, јер је она мајка свима живима.
- буквално преведено: "Живот", српски Живка, Живана
21 И Господ Бог начини Адаму и његовој жени кожну одећу и обуче их.
22 И Бог рече: "Ево, Адам је постао као један од Нас у познавању добра и зла. А сада би можда могао пружити своју руку па узети (плод) са дрвета живота и јести, па живети заувек."
23 Тако га је Господ Бог истерао из раја* ужитака да обрађује земљу из које је узет.
- врта
24 И кад је избацио Адама, натерао га је да живи насупрот раја* ужитака и поставио херувиме и усковитлано пламено оружје да чувају пут до дрвета живота.
- врта