Септуагинта : Постање

Септуагинта на српском Писац: Мојсије и други

Излазак→

Самостални ауторски превод Септуагинте на савремени српски језик, најстаријег грчког превода Старог завета. Молим да не мењате текст. Преводилац Бриск.

Глава 1.

1 У почетку створи Бог небо и земљу.

2 Али је земља била невидљива и неуређена, и тама је била над безданом, а Дух Божји лебдео је над водом.

3 И рече Бог: Нека буде светлост, и би светлост.

4 И виде Бог светлост да је добра, и растави Бог светлост од таме.

5 И назва Бог светлост дан, а таму назва ноћ, и било је вече и било је јутро, дан први.

6 И рече Бог: Нека буде свод посред воде и нека буде разделница између воде и воде, и било је тако.

7 И начини Бог свод, и подели Бог воду под сводом од воде над сводом.

8 И назва Бог свод небом, и виде Бог да је то добро, и било је вече и било је јутро, дан други.

9 И рече Бог: Нека се вода која је под небом сакупи на једно место и нека се покаже копно, и било је тако. И вода која је била под небом сакупила се на своја места, и појавила се сува земља.

10 И назва Бог копно земљом, а скупове воде назва морима, и виде Бог да је то добро.

11 И рече Бог: Нека земља произведе крмно биље које даје семе према својој врсти и према свом облику, и плодно дрво које доноси плод чије је семе у њему, према својој врсти на земљи, и било је тако.

12 И земља је произвела крмно биље које носи семе према својој врсти и према свом облику, и плодно дрво које рађа плод чије је семе у њему, према својој врсти на земљи, и Бог виде да је то добро.

13 И било је вече и било је јутро, дан трећи.

14 И рече Бог: нека буду светлила на небеском своду да обасјавају земљу и да деле дан од ноћи, и нека служе као знакови за посебна времена, дане и године.

15 И нека светле на небеском своду да обасјавају земљу, и било је тако.

16 И створи Бог два велика светлила: веће да управља даном, и мање да управља ноћу, и звезде.

17 И постави их Бог на небеском своду да обасјавају земљу,

18 И да управљају даном и ноћу и да растављају светлост од таме. И виде Бог да је то добро.

19 И било је вече и било је јутро: дан четврти.

20 И рече Бог: "Нека воде донесу жива бића*,

• дословно: гимзавце живих душа.

и птице које лете по земљи и по небеском своду. И било је тако.

21 И створи Бог велике китове, и сва жива створења што су их воде изнедриле, по врстама њиховим, и сваку птицу крилату по врстама њиховим. И виде Бог да је то добро.

22 И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите, и напуните воде у морима, и нека се птице множе на земљи.

23 И било је вече и било је јутро: дан пети.

24 И рече Бог: нека земља произведе сва жива створења по врстама њиховим: четвороношце и гмизавце и дивље животиње земаљске по врстама њиховим. И било је тако.

25 И створи Бог земаљске звери по врстама њиховим, стоку по врстама њиховим, и све што гмиже на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је то добро.

26 И рече Бог: начинимо човека на своју слику и прилику, и нека влада над морским рибама, и над небеским птицама, и над стоком и свом земљом, и над свим гмизавцима што гмижу по земљи.

27 И Бог створи човека, по слици Божјој створи га, мушко и женско створи их.

28 И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите, и напуните земљу и покорите је, и владајте морским рибама и небеским птицама, и свом стоком и свом земљом, и свим гмизавцима који гмижу на земљи.

29 И рече Бог: Ево, дао сам вам сваку траву која носи семе по свој земљи, и свако дрво које има плод који носи семе; нека вам то буде храна.

30 И свим земаљским зверима, и свим небеским птицама, и свим гмизавцима што се мичу по земљи и у којима има живе душе, дао сам им сваку зелену траву за храну. И било је тако.

31 И виде Бог све што је створио, и било је веома добро. И било је вече и било је јутро: дан шести.

Глава 2.

1 Тако су били довршени небо и земља и сав њихов поредак.

2 И шести дан Бог је довршио своја дела која је учинио, и починуо је седми дан од свих својих дела која је учинио.

3 И Бог је благословио седми дан и посветио га, јер је тај дан починуо од свих својих дела што их је као Бог намеравао да учини.

4 Ово је књига о постанку неба и земље, кад су настали, оног дана кад је Господ Бог створио небо и земљу,

5 кад на земљи још није било пољског биља и још није никла свака пољска трава, јер Господ Бог још није пустио кишу на земљу и није било човека да је обрађује.

6 Али из земље је потекао извор и појио је све лице земље.

7 И Бог је створио човека од земаљског праха, и дунуо је на његово лице дах живота, и човек је постао жива душа.

8 И засадио је Бог рај* на истоку у Едему и сместио је тамо човека кога је створио.

• или врт

9 И Бог је учинио да из земље никне разноврсно дрвеће - пријатно за гледање и добро за јело, дрво живота усред раја и дрво познања добра и зла.

10 И река је извирала из Едема да натапа рај; одатле се дели на четири крака (реке).

11 Једној је име Фисон и тече око целе земље Евиле - где има злата.

12 Злато те земље је добро, а има и анфракса* и зеленог камена*.

• анфракс - вероватно гранит а зелени камен - вероватно рубини, смарагди и друго драго камење.

13 Име друге реке је Геон и то је она која тече око целе земље Етиопије.

24 Трећа река је Тигрис и тече насупрот Асирцима. Четврта река је Еуфрат.

15 И Господ Бог узе човека којег је створио и настани га у Рају ужитака да га обрађује и брине се за њега.

16 И Господ Бог заповеди Адаму говорећи: Једи плодове са сваког стабла у рају.

17 А са стабла познања добра и зла - са њега не смеш јести, јер оног дана када будеш с њега јео, сигурно ћеш умрети.

18 И рече Господ Бог: Није добро да човеку буде сам; начинимо му помоћника као што је он.

19 И створи Бог од земље све звери и све небеске птице, и доведе их к Адаму, да види како ће их назвати. И како год је Адам назвао свако живо створење, тако се звало.

20 Тако је Адам дао имена свој стоци и свим небеским птицама и свим земаљским зверима. Али за Адама није пронађен помоћник попут њега.

21 И Бог баци Адама у транс, и он заспа; и узе једно од његових ребара и испуни његово место месом.

22 И начини Господ Бог жену од ребра што га узе од Адама

33 и доведе је к Адаму.

23 И Адам рече: Ово је сада кост од мојих костију и тело од мог тела. Она ће се звати жена, јер је узета од свог мужа.

24 Зато ће човек оставити оца и мајку да прионе

34 уз своју жену и обоје ће бити једно тело.

25 И Адам и његова жена су били обоје голи, али се нису стидели.

Глава 3.

1 Змија је била најлукавија од свих животиња на земљи које је створио Господ Бог. И змија је рекла жени: "Да ли је Бог заиста рекао да не смете јести ни са једног рајског дрвета?"

2 А жена рече змији: "Плодове са рајског дрвећа можемо јести;

3 али за плодове са дрвета које је усред раја, Бог је рекао: 'Не једите са њега нити га се дотичите да не умрете.' "

4 А змија рече жени: "Нећете смрћу умрети.

5 Јер Бог зна да ће вам се очи отворити оног дана кад са њега будете јели и бићете попут богова који познају шта је добро добро а шта зло."

6 И жена виде да је дрво добро за храну; да је дивно видети га очима и да је разумевање одлично, па је узела нешто од његових плодова, појела и дала и свом мужу кад је био с њом. И кад су јели,

7 обома су се отвориле очи и схватили су да су голи. Сашили су смоквино лишће и начинили себи појасеве.

8 И кад су увече чули глас Господа Бога, који је шетао по врту, Адам и његова жена сакрили су се од лица Господа Бога међу рајским дрвећем.

9 И Господ Бог позва Адама и рече му: "Адаме, где си?"

10 А он му рече: "Чуо сам твој глас кад си ходао по врту и уплашио сам се јер сам го и сакрио сам се."

11 А Бог му рече: "Ко ти је рекао да си го? Да ниси јео са дрвета са којег сам ти забранио да једеш?"

12 А Адам рече: "Жена коју си ми дао да буде са мном, дала ми је са дрвета и јео сам."

13 А Господ Бог рече жени: "Зашто си то учинила?" А жена рече: "Змија ме је преварила и јела сам."

14 А Господ Бог рече змији: "Зато што си то учинила, проклета била од све стоке и од свих звери које су на земљи." На својим грудима и стомаку ићи ћеш и јешћеш земљу све дане свога живота.

15 И ставићу непријатељство између тебе и жене; и између твог и њезиног семена. Он ће вребати на твоју главу, а ти ћеш вребати на његову пету.

16 А жени рече: "Умножићу твоје јаде и твоје муке. У боловима ћеш децу рађати и жудићеш ћеш за својим мужем, а он ће тобом владати.

17 А Адаму рече: "Зато што си послушао глас своје жене и јео са стабла за које сам ти заповедио да не једеш, нека је проклета земља за сва дела твоја. С муком ћеш јести од ње (рода њеног) све дане живота свога.

18 Трње и чичак ницаће ти, а ти ћеш јести пољско биље.

19 Са знојем лица свог јешћеш хлеб свој док се не вратиш у земљу из које си узет; јер земља си и у земљу ћеш се вратити.

20 И Адам назва своју жену Зое*, јер је она мајка свима живима.

• буквално преведено: "Живот", српски Живка, Живана

21 И Господ Бог начини Адаму и његовој жени кожну одећу и обуче их.

22 И Бог рече: "Ево, Адам је постао као један од Нас у познавању добра и зла. А сада би можда могао пружити своју руку па узети (плод) са дрвета живота и јести, па живети заувек."

23 Тако га је Господ Бог истерао из раја* ужитака да обрађује земљу из које је узет.

• врта

24 И кад је избацио Адама, натерао га је да живи насупрот раја* ужитака и поставио херувиме и усковитлано пламено оружје да чувају пут до дрвета живота.

• врта