Сенке
Као вечни демон више твога стола,
На вратима твојим, више твојих слика
Ја стојим кô авет, као самрт гола,
И пијем те оком без речи без крика,
Јер сваки те минут на час са мном сећа,
Ја сам у твом оку, у речи, у плесу,
Јер ја за твој живот, жено, бејах срећа
И сад ме још видиш врх косе, у ресу.
А и ти кô авет луташ мојом собом,
Ти живиш у мени, у ритму, у блесу,
И грлећи друге ја још живим тобом,
Јер струјиш у крви, у мозгу, у месу.
Па нек буде најзад вечно влада сени,
Сувише смо холи да будемо близу,
Већ је сита душа и дамари њени,
Уморна су уста да твој корал гризу.
(Без датума)
